Вести

Citaj mi

Десети сусрети директора фондова за пензијско и инвалидско осигурање

Јубиларни, 10. сусрети директора фондова за пензијско и инвалидско осигурање држава насталих на простору бивше СФРЈ одржани су од 21. до 23. јуна у Београду, у организацији Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање и Завода за социјално осигурање Републике Србије. Учесници овог скупа били су директори и представници стручних служби фондова и завода за пензијско и инвалидско осигурање Словеније, Хрватске, Републике Српске, Федерације Босне и Херцеговине, Црне Горе и Македоније. Гости овогодишњих сусрета били су директори и представници стручних служби завода за пензијско осигурање Немачке (Баварска југ), Аустрије и Мађарске.

У државама насталим на простору бивше СФРЈ има укупно пет милиона корисника права, а осигураника више од 6,5 милиона, и заједнички задатак и одговорност носилаца обавезног социјалног осигурања је да им пружимо брзу, једноставну и квалитетну услугу, да им олакшамо остваривање и коришћење права. Будући да су све ове државе, не тако давно, чиниле једну државу и да су наши правни системи слични, да су нам и проблеми слични, велики број наших грађана има стаж у најмање две државе, то захтева да имамо интензивну и конструктивну сарадњу у интересу грађана и интересу институција. Врло интензивно Србија, као и остале државе настале на простору СФРЈ, сарађује са Немачком, Аустријом и Мађарском и директори завода за пензијско осигурање ових држава, са сарадницима, били су гости овогодишњих сусрета и учествовали у стручном делу. Овакви скуповису прилика да директори фондова размене искуства, представе проблеме са којима се сусрећу и унапреде сарадњу, како би рад био функционалнији и у интересу свих грађана.Тежишна тема овогодишњих сусрета директора фондова и завода била је „Наплата потраживања по основу неосноване исплате пензија, посебно од дужника са пребивалиштем у иностранству – проблеми и искуства”, што је проблем који има свака држава, те је било драгоцено чути на који начин се свака од институција бори да тај проблем минимизира. Осим ове теме, на сусретима се традиционално разматрају питања ефеката електронске размене података, информације о новинама у законодавству и проблеми у реализацији споразума о социјалном осигурању.

Са директорима фондова и завода за пензијско и инвалидско осигурање разговарао је и министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Зоран Ђорђевић, и том приликом их информисао о пензионерским картицама које је Србија обезбедила за све пензионере, плановима и приоритетима Министарства у наредном периоду и нагласио да је један од важних пројеката ресора којим он руководи и израда социјалних карата.

Управо на сусретима директора инициране су, а касније реализоване у пракси, идеје о организовању саветодавнихдана на билатералном нивоу за грађане који имају стаж у две државе икојима се омогућуједа у држави у којој живе на једном месту, практично једном шалтеру, добију информације, савет и правну помоћ и реше свој проблем стажа или пензије за две државе у којима имају стаж. Такође, на сусретима директора фондова и завода покренута је иницијатива о успостављању билатералне електронске размене података, која је 2014. и 2015. године добила правну форму и од тада се, сваког месеца, размењују подаци између фондова,који доприносе и ажурнијем коришћењу права грађана, али и заштити буџетских средстава фондова.

Србија исплаћује 46.097 корисника пензија који живе у некој од држава насталих на простору бивше СФРЈ, што је на годишњем нивоу 50,9 милиона евра. Из држава региона у Србију исплаћује се 115.000 корисника пензија, што на годишњем нивоу износи 182 милиона евра. То је значајан број корисника и велики износ средстава који се месечно трансферишу из Србије и у Србију.

Из Немачке у Србију се исплаћује 47.054 пензија (око 163 милиона евра годишње), из Аустрије 27.195 пензија (око 114 милиона евра годишње), а из Мађарске 252 пензије (око 228.000 евра годишње). Истовремено, у Немачку Србија исплаћује 8.514 корисника пензија, у Аустрију 2.150, а у Мађарску 731 пензију. 

Бањски комплекс „Жубор” у Куршумлијској бањи

На основу Закључка  Владе од 19. априла 2018. године и Одлуке Управног одбора Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање од 16.03.2018. године објављује се оглас ради отуђења непокретности бањског комплекса „Жубор“ у Куршумлијској бањи путем прикупљања писмених понуда.

ОГЛАС

Бесплатна рехабилитација у бањама

Право на бесплатну рехабилитацију у здравствено-стационарним установама и бањско-климатским лечилиштима током 2018. године, у трајању од 10 дана, имају корисници старосних, инвалидских и породичних пензија који имају пребивалиште на територији Републике Србије и чија је пензија до износа од 24.980,00 динара. Од укупних средстава за друштвени стандард корисника (421,16 милиона динара), а на основу висине издвојених средстава за бесплатну рехабилитацију, у једној од 25 српских бања, ове године ће отићи око 14.000 пензионера.

У бесплатну рехабилитацију укључени су трошкови превоза у висини цене аутобуске, односно возне карте другог разреда. Фонд ће сносити трошкове за пратиоца детета које користи породичну пензију по основу неспособности за самосталан живот и рад,док ће и слепи пензионери који добију рехабилитацију о трошку Фонда имати и пратиоца коме ће боравак такође бити бесплатан.

Право  на бесплатну рехабилитацију имају пензионери из категорије запослених, самосталних делатности и пољопривредници, који, осим пензије која је нижа од горе наведеног износа, немају друга лична примања, као и пензионери који су то право остварили применом домаћих прописа и на основу међународних уговора, под условом да збир тих пензија не прелази горе наведени износ (прерачунато по средњем курсу НБС на дан 31. 1. 2018. године 1€ = 118,7428 динара).

Право на коришћење бесплатне рехабилитације имају корисници пензија који то право нису користили у последњих пет година.

Чланство у пензионерским организацијама није услов за коришћење овог права. 

Право на бесплатну рехабилитацију немају корисници права на привремену накнаду по основу II и III категорије инвалидности, код којих је извршено превођење привремене накнаде у инвалидску пензију.

Пријаве на оглас се подносе закључно са 13. априлом 2018. године.

Министри Ђорђевић и Топилин о спровођењу Споразума о социјалној сигурности

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић састао се у Москви са ресорним министром Руске Федерације Максимом Анатољевичем Топилином.
Министар Ђорђевић се у разговору са Топилином осврнуо на традиционално добре и пријатељске односе Србије и Русије, посебно када је реч о стратешки важним питањима, што како је рекао, потврђују и чести сусрети двојице председника Александра Вучића и Владимира Путина.
Kључна тема састанка Ђорђевића и Топилина био је текст Административног споразума за примену Споразума о социјалној сигурности између Србије и Русије, који је потписан у Москви 19. децембра прошле године, који је услов за почетак примене овог Споразума.
„Имао сам посебну жељу да, као министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, после неколико година преговора коначно ставим тачку на Споразум о социјалној сигурности, јер је он веома важан за наше две земље. Сада је важно да наредним кораком омогућимо његову примену и верујем да ћемо до краја године свим грађанима Србије и Русије омогућити да остваре своја права, без обзира у којој земљи раде“, рекао је министар Ђорђевић.
Министар Ђорђевић навео је колико је важан Споразум, јер регулише остваривање права из пензијског и инвалидског осигурања, и то право на старосну, превремену старосну пензију, инвалидску и породичну пензију.
„Када потпуно усагласимо све тачке Администратиног споразума, радници који раде у Србији и Русији, имаће право на давања у случају повреде на раду и професионалне болести, али и право на накнаду погребних трошкова. Споразум ће се примењивати и на осигуране случајеве настале пре његовог ступања на снагу, што подразумева да ће наши грађани остварити право на пензију за године рада још из времена СФРЈ. Сматрам да је Споразум посредни стимуланс за све инвеститоре из Русије да дођу у Србију и дубоко верујем да ће до тога у најскорије време и доћи“, рекао је Ђорђевић након састанка са Топилином.
Ђорђевић је руског колегу Топилина, упознао о најновијој мери Владе Србије да промени демографску слику Србије, доношењем Стратегије подстицања рађања.
,,Србија по узору Русију, може да примени мере и усклади их са српским Законом о финансијској подршци породицама са децом. Упознат сам са резултатима који су код вас и више него позитивни и последњих 10 година имате много бољу демографску слику и већи број деце. Србија и Русија кроз историју имају много сличности, а самим тим и по демографској слици, иако је Србија знатно мања, верујем да ваша пракса и искуство могу много допринети да се позитиван раст наталитета за коју годину види и у Србији“, рекао је министар Ђорђевић.
Министар Топилин захалио је министру Ђорђевићу на другој посети Москви, након успешне посете у децембру и истакао да су узајамне посете добар знак да односи Русије и Србије иду у правом смеру, дајући добре резултате.
Руски министар рада и социјалне заштите Топилин, упознао је министра Ђорђевића са конкретним мерама за подстицај рађања, које се примењују и данас у Русији, а дале су конкретне резултате и Русија данас има много већи број породица са више деце у последњих неколико година.
Ђорђевић је посебно захалио министру Топилину на вишегодишњој подршци Русије на очувању суверенитета и територијалног интегритета Републике Србије као и на све интензивнијој сарадњи два ресорна министарства.
Ђорђевић и Топилин усагласили су конкретне кораке за будућу сарадњу два министартсва, како из ресора социјалне политике тако и сектора рада.

Усклађивање пензија професионалних војних лица

– продужен рок до краја 2018. године

Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање је, у складу са Закључком Владе Републике Србије од 19. децембра 2015. године, ускладио пензије професионалних војних лица остварене до 31.12.2008. године, тако што је на пензије увећане од 1. јануара 2008. године за проценат усклађивања од 4,21% утврђен Одлуком о усклађивању војних пензија за 2007. годину, применио проценат усклађивања од 6,57%, чиме је обезбеђено да укупно усклађивање пензије на месец децембар 2007. године износи 11,06%, што је увећање у складу са чланом 75 Закона о изменама и допунама Закона о пензијском и инвалидском осигурању. Исплата усклађеног износа пензије врши се почев од исплате пензије за месец новембар 2015. године.

РФ ПИО је утврдио износ обавезе настале по овом основу за период од 1. јануара 2008. године до 31. октобра 2015. године увећане за индекс цена на мало, односно индекс потрошачких цена, од месеца у коме је требало да буде извршена свака појединачна исплата овако усклађеног износа пензије, који ће, на основу закључених уговора о вансудском поравнању, исплатити једнократно, у месецу у којем је уговор и закључен, а најкасније наредног месеца, што зависи од датума потписивања уговора и утврђене динамике исплате.

Због великог интересовања војних пензионера да се продужи рок за закључивање уговора о вансудском поравнању, Влада Републике Србије је донела Закључак од 8. марта 2018. године којим је продужено закључивање уговора о вансудском поравнању по захтевима поднетим до 31. децембра 2018. године.

Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање ће свим корисницима војних пензија, односно члановима њихових породица, који нису закључили уговор о вансудском поравнању, поново доставити обавештење на кућну адресу.

Корисници војних пензија, односно чланови њихових породица који не приме наведено обавештење треба да се, у што краћем року од дана објављивања овог обавештења, обрате надлежној филијали Фонда ради подношења Захтева за исплату разлике пензије по основу ванредног усклађивања пензија, на основу кога ће бити закључен уговор о вансудском поравнању. Образац наведеног захтевa се може преузети са званичног сајта Фонда www.pio.rs или у свакој филијали Фонда. Корисници војних пензија, односно чланови њихових породица са пребивалиштем ван територије Републике Србије, могу ради смањења трошкова и брзине вођења поступка овластити друго лице да у њихово име предузму све правне радње потребне за исплату по овом основу.

Усклађивање пензија

Законом о изменама Закона о пензијском и инвалидском осигурању из децембра 2014. године, уређено је да се за време примене Закона о привременом уређивању начина исплате пензија, пензије могу повећавати само у складу са законом којим се уређује буџетски систем и законом којим се уређује буџет.
Законом о изменама и допунама Закона о буџетском систему из децембра 2014. године, уређено је да се повећање пензија може вршити само у години у којој се на основу планских докумената надлежних органа очекује односно процењује да ће учешће пензија у БДП бити до 11 одсто, али тако да и након увећања, учешће пензија у БДП не буде изнад наведеног процента. О проценту повећања одлучује Влада, на предлог Министарства.
Законом о изменама и допунама Закона о буџетском систему из децембра 2015. године, прописано је да се изузетно у 2016. години пензије могу повећати за 1,25 одсто. Закључком Владе РС из јануара 2016. године, пензије и накнаде за децембар 2015. године, као и вредност општег бода, увећане су за 1,25 одсто.
На основу Закона о изменама и допунама Закона о буџетском систему, усвојеном децембра 2016. године, увећан је износ пензија које исплаћује Фонд ПИО за 1,5 одсто почев од исплате за децембар, као и износ новчаних накнада и општег бода.
Од децембра 2017. године, на основу Закона о изменама и допунама Закона о буџетском систему, увећан је износ пензија које исплаћује Фонд ПИО, новчаних накнада и општег бода за 5,0 одсто. Овим усклађивањем, најнижи законски износ пензије повећан је са 13.655,92 на 14.338,72 динара, а за пољопривредне пензионере са 10.735,97 на 11.272,77 динара, док је највиши износ пензије повећан је са 125.775,63 на 132.065,01 динара.
Усвојеним изменама Закона о привременом уређивању начина исплате у децембру 2016. године, утврђено је да се износи лимита усклађују са растом пензија. Након усклађивања пензија од 5% за децембар 2017. године, ови лимити износе 26.643,75 динара и 42.630,00 динара. Подизањем лимита на овај начин обезбеђује се да усклађивање пензија не проузрокује повећање броја корисника којима се пензија умањује.

Oбавештење за послодавце

Законом о изменама и допунама Закона о раду, који је ступио на снагу 25. децембра 2017. године, прописано је да је послодавац дужан да јединствену пријаву на обавезно социјално осигурање поднесе Централном регистру обавезног социјалног осигурања, најкасније пре ступања запосленог или другог радно ангажованог лица на рад.

Одјава са осигурања и промене у току осигурања, у складу са Законом о Централном регистру обавезног социјалног осигурања, морају се извршити највише три радна дана од дана престанка запослења, односно дана настале промене у осигурању.  

Евидентно је да се велики број послодаваца не придржава рока прописаног изменама Закона о раду, рока прописаног Законом о Централном регистру обавезног социјалног осигурања, због чега запослени, код тих послодаваца имају проблема приликом остваривања права из обавезног социјалног осигурања. 

Послодавац који не пријави запосленог у прописаном року, чини прекршај за који је утврђена новчана казна по Закону о Централном регистру  обавезног социјалног осигурања и то за послодавце са својством правног лица новчана казна од 300.000 до 1.500.000 динара, а за послодавце физичка лица (предузетнике) новчана казна од 50.000 до 500.000 динара.

Имајући у виду законске одредбе, Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање ће, у складу са Законом о ПИО, по истеку наведених рокова за пријаве и одјаве запослених, на својим шалтерима примати само захтеве за утврђивање и престанак својства осигураника, уз које послодавци морају да доставе одговарајуће доказе и приложе потребну документацију неопходну за утврђивање својства осигураника, односно чињеница о почетку и престанку рада. Утврђивање и престанак својства осигураника подразумева спровођење управног поступка предвиђеног законом, који траје до 60 дана и доношење посебног решења по овим захтевима. Након правноснажности решења Фонд уноси податке из решења у Јединствену базу Централног регистра обавезног социјалног осигурања.

Још једном апелујемо на послодавце да своје запослене пријављују на обавезно осигурање и одјављују са осигурања у законском року  и то електронским путем, у складу са Законом о Централном регистру обавезног социјалног осигурања. Наглашавамо да непоштовање рокова за пријаву и одјаву запослених од стране послодаваца има за последицу  да, у периоду трајања поступка утврђивања својства осигураника, лица којима се утврђује својство осигураника не могу да остварују права из обавезног социјалног осигурања.

Нови сертификати за примену међународних стандарда у Фонду

У Републичком Фонду за пензијско и инвалидско осигурање крајем маја 2017. године је спроведена ресертификациона провера система квалитета ИСО 9001 и система безбедности информација ИСО 27001. Фонд је приликом ресертификације прешао на ново издање стандарда ИСО 9001 из 2015. године, чему је претходило усаглашавање документације система и обуке запослених у циљу што боље припреме.

Оцена проверивача сертификационог тела СГС д.о.о. по питању примене оба стандарда у Фонду је позитивна, што подразумева добијање нових сертификата за ове стандарде, који ће важити наредне три године. Констатовано је да нема неусаглашености, већ су само дате опсервације и препоруке за унапређење оба система.

Међународни стандарди квалитета и безбедности информација се у Фонду примењују од 2014. године. Унапређење рада у свим сегментима, приближавање корисницима и омогућавање да на најбржи и најефикаснији начин остваре своја права јесу перманентни циљеви Фонда, а примена међународних стандарда у великој мери утиче на квалитет услуга које се пружају грађанима и обезбеђује да чување и управљање информацијама буде на још вишем нивоу.

Потврда о животу

Фонд ПИО бесплатно оверава потврде о животу корисницима који имају пребивалиште у Србији, а примају инострану пензију. Овера потврда о животу може се обавити у свим филијалама Фонда, службама филијала и испоставама, а кориснику је потребна само лична карта ради идентификације.

Корисник права из пензијског и инвалидског осигурања (пензија, новчана накнада итд.) потврдом о животу доказује да је жив исплатиоцу осигурања.

Корисник пензије по домаћим прописима, односно новчане накнаде, такође је дужан  да достави потврду о животу Фонду ПИО, уколико такав захтев добије од Фонда.

Обрасци потврда о животу:

  1. Потврда о животу  - Аустрија
  2. Потврда о животу  - Бугарска
  3. Потврда о животу  - Црна Гора
  4. Потврда о животу  - Федерација БиХ
  5. Потврда о животу  - Француска
  6. Потврда о животу  - Хрватска
  7. Потврда о животу  - Кипар
  8. Потврда о животу  - Македонија
  9. Потврда о животу  - Немачка
  10. Потврда о животу  - Република Српска
  11. Потврда о животу  - Словачка
  12. Потврда о животу  - Словенија
  13. Потврда о животу  - Србија

Закључак Владе о повезивању стажа у 2017. години 

Закључком Владе Републике Србије, од 3. фебруара 2017. године, продужен је рок до 31. 12. 2017. године за повезивање стажа осигурања за:

• бивше запослене у субјектима приватизације и предузећима за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом, који су на дан 13. августа 2014. године у пословном имену имали ознаку „у реструктурирању“, који су стекли услов за пензију, али им послодавац није уплатио доприносе за цео период рада, као и за запослене у поменутим предузећима који у 2017. години испуњавају услове за пензију и којима по том основу престаје радни однос и

• бивше запослене у стечајним дужницима над којима је  стечај отворен у 2015, 2016. и 2017. години и у којима је Агенција за лиценцирање стечајних управника именована за стечајног управника.

Из буџета Републике Србије обезбеђена су средства за уплату доприноса за пензијско и инвалидско осигурање за запослене у предузећима којима се  повезује стаж по овом Закључку, на најнижу месечну основицу.

Закључак Владе

Процедура за приватизацију

Процедура за стечај

Захтев за повезивање стажа запосленима и бившим запосленима у субјектима приватизације

Електронска предаја пријава М-4

Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање, од 15. марта 2016. године, омогућује послодавцима услугу електронског подношења захтева и предају пријаве М-4 за 2015. годину, преко веб сервиса ЕЛЕКТРОНСКА ПРЕДАЈА ПРИЈАВА М-4 (Е-М4) на сајту Фонда (www.pio.rs). Након провере података са електронски примљених М4 пријава за 2015 годину, Фонд од 15. 8. 2016. мејлом обавештава послодавце о статусу поднетог захтева и електронски послате М4 пријаве. Мејл садржи и линкове за преузимање дигитално потписаних М4 пријава и записника од стране надлежних референата Фонда.

Новим сервисом Фонд ПИО омогућује послодавцима да на време испуне своје законске обавезе доставе пријаве М-4 за 2015. годину, једноставно и без чекања на шалтерима филијала Фонда, а осим електронског захтева и попуњене пријаве М-4, послодавци неће достављати другу документацију, јер ће Фонд проверу података унетих у пријаву М-4 вршити на основу података Централног регистра обавезног социјалног осигурања.

Поред подношења захтева електронским путем, послодавци ће захтев за подношење пријава М-4 за 2015. годину са попуњеним обрасцима пријава М-4, моћи да подносе и преко шалтера Фонда ПИО.

Нови веб сервис за електронско подношење захтева важи само за доставу пријава М-4 за 2015. годину. Послодавци који у овој години достављају пријаве М-4 за 2014. и раније године, захтеве ће подносити на начин на који су то чинили и претходних година, на шалтерима Фонда, уз достављање доказа наведених у захтеву (финансијска документација) ако имају мање од 50 запослених. У случају више од 50 запослених, не доставља се документација, већ се контрола података врши у просторијама послодавца, у терминима усаглашеним са самим послодавцима.

Увођење услуге електронског подношења захтева за доставу пријаве М-4, само је први корак ка олакшавању ове процедуре за послодавце и смањењу дугих редова пред шалтерима, са циљем проналажења дугорочног решења и преласка на више нивое електронског пословања.

Радна књижица

Законом о изменама и допунама Закона о раду („Службени гласник РС“бр. 75/14), који је ступио на снагу јула 2014. године, прописано је да члан 204. Закона о раду („Службени гласник РС“бр. 24/05, 61/05, 54/09 и 32/13) и Правилник о радној књижици („Службени гласник РС“ бр. 17/97), престају да важе од 1. јануара 2016. године.

Истим чланом Закона прописано је да радне књижице издате закључно са 31.12.2015. године настављају да се користе као јавне исправе. Подаци из радне књижице као документа могу се и даље у неким случајевима користити као доказ о осигурању у претходном периоду за остваривање права из радног односа, пензијског и инвалидског осигурања и других права у складу са законом.

Укидање радних књижица нема никаквих негативних последица, с обзиром да су у међувремену сви органи и организације ускладили своје прописе и да су прешли на електронску управу.

Систем електронске базе података о осигурању у Фонду ПИО већ функционише, јер је послодавац дужан да за запосленог с којим заснива или прекида радни однос, поднесе Јединствену пријаву на обавезно социјално осигурање (образац М).У ову пријаву послодавац уноси податке о почетку обавезног социјалног осигурања, промена у току осигурања и одјаве са осигурања, тако да електронска база матичне евиденције Фонда садржи више података од радне књижице.

Послодавац јединствену пријаву на обавезно социјално осигурање подноси непосредно преко Портала  Централног регистра (ЦРОСО) у електронском облику или са доказима о заснивању или престанку радног односа одлази у РФПИО или РФЗО где ће се извршити електронско евидентирање пријаве.

Уколико су запосленима потребни докази о подацима из осигурања, могу добити уверење у Фонду ПИО о свим периодима запослења, односно осигурања. Подаци о осигурању који су регистровани у електронској бази података Фонда су у сваком моменту доступни осигураницима, а уз ПИН код могу и електронски да прате и проверавају своје податке.

Преглед споразума о електронској размени података

У протеклом периоду РФ ПИО је потписао више Споразума о електронској размени података из области пензијског и инвалидског осигурања и Техничких протокола о електронској размени са носиоцима пензијског осигурања других држава са подручија бивше СФРЈ, и то:

  • 11. септембра 2014. године у Загребу, закључен са Хрватским заводом за мировинско осигурање;
  • 20. фебруара 2015. године У Бањалуци, закључен са Фондом пензијског и инвалидског осигурања Републике Српске;
  • 25. маја 2015. године у Београду, закључен са Заводом за покојнинско и инвалидско заваровање Словеније;
  • 23. јула 2015. године у Подгорици, закључен са Фондом пензијског и инвалидског осигурања Црне Горе;
  • 20. новембра 2015. године, закључен са Фондом пензијског и инвалидског осигурања Македоније.

Електронском разменом података између фондова првенствено ће се убрзати размена података, смањити трошкови и олакшати остваривање права из пензијског и инвалидског осигурања корисника и осигураника који имају стаж у наведеним државама.

Новчана накнада за погребне трошкове пољопривредних пензионера

Као што је већ познато, Законом о пензијском и инвалидском осигурању предвиђено је да лица која су сносила погребне трошкове по основу смрти корисника пензије имају право на новчану накнаду за погребне трошкове, које им, по достављању предвиђене документације, исплаћује Фонд ПИО. Право на новчану накнаду за погребне трошкове остварује лице које је најчешће члан породице преминулог корисника, или лице које је реално сносило трошкове сахране.

У периоду од 1. јануара 2008, када су се фондови консолидовали у јединствен Фонд, до 30. септембра 2013. године, Фонд ПИО је исплаћивао новчану накнаду за погребне трошкове у висини од једне и по просечне пензије у претходном кварталу, обрачунато по категоријама осигураника. С обзиром на то да различити износи и дужина плаћања доприноса доводе и до различитог износа просечних пензија,  и износ новчаних накнада по категоријама пензионера био је различит. За овај начин поступања, Фонд је имао подршку  у мишљењу Министарства рада, запошљавања и социјалне политике, из јануара 2008. године, односно из периода када је спровођена консолидација фондова.   

По препоруци Државне ревизорске институције, Фонд од 1. октобра 2013. године утврђује висину износа новчане накнаде за погребне трошкове у износу једне и по просечне пензије у Фонду у претходном кварталу, у истом износу за све категорије осигураника. 

Сходно томе, сва лица која су, у поменутом периоду, наплатила новчане накнаде за погребне трошкове по основу смрти пољопривредних пензионера, имају право на наплату разлике новчане накнаде. Фонд ПИО позива сва лица којима припада ово право да се јаве организационој јединици Фонда која им је исплатила новчану накнаду. Захтев за исплату разлике накнаде погребних трошкова је потребно поднети филијали, служби филијале, односно организационој јединици Фонда која је вршила послове обрачуна и исплате пензија за умрлог корисника пензије и исплатила накнаду погребних трошкова, а образац захтева грађани могу наћи у свим организационим јединицама, као и на сајту Фонда ПИО www.pio.rs.

Према подацима Фонда ПИО, право на исплату ове разлике има 66.338 лица, којима је у периоду од 1. јануара 2008. до 30. септембра 2013. године извршена исплата новчаних накнада за погребне трошкове преминулих пољопривредних пензионера. Фонд је у дневним новинама објавио обавештење и позвао сва лица која су у овом периоду наплатила новчану накнаду за погребне трошкове по основу смрти пољопривредних пензионера да се јаве надлаженој организационој јединици, како би остварили право на разлику у новчаној накнади.

Фонд је понудио системско решење овог питања, како би се тамо где има основа, на најбржи и најрационалнији начин извршила исплата, тако да нема потребе да грађани подносе појединачне тужбе.

Отворена врата директора Фонда

Поред постојећих начина комуникације Фонда са странкама, омогућили смо корисницима и осигураницима да разговарају са највишим руководством Фонда, тако да је сваки четвртак у недељи, у периоду од 10.00 до 13.00 часова, стални термин када заинтересовани грађани могу доћи код директора Фонда, директора Покрајинског Фонда или директора надлежне филијале, како би изнели свој евентуални проблем у остваривању права из ПИО. На овај начин допринећемо бржем и квалитетнијем раду Фонда и бржем решавању питања и проблема корисника и осигураника.

 Већ на првим сусретима директора Фонда са странкама, по принципу отворених врата, показало се  запажено интересовање, нарочито корисника пензија, а најчешћа питања и проблеми због којих су тражили помоћ директора Фонда односе се на немогућност да им се донесу коначна решења због неплаћених доприноса, питање потврђивања стажа у државама региона, питање бенефицираног стажа.

Бројеви телефона на које можете заказати свој термин достуни су на  нашем сајту у менију Пословна мрежа,  лифлетима   или преко Контакт центра 0700-017-017 или 011/3060-680.

Закон о рехабилитацији

Законом о рехабилитацији уређује се рехабилитација и правне последице рехабилитације лица која су из политичких, верских, националних или идеолошких разлога лишена живота, слободе или других права. Рехабилитовано лице, по закону, има право на посебан стаж, који му се рачуна у двоструком трајању за врема лишења слободе, као и права на месечну новчану накнаду. Истовремено, рехабилитиваном лицу признаје се време незапослености по престанку лишења слободе као посебан пензијски стаж у ефективном трајању, а најдуже до две године, ако је незапосленост наступила због повреде права и слобода у смислу овог Закона.

Услов за остваривање права на месечну новчану накнаду јесте да рехабилитовано лице има најмање осам година посебно признатог пензијског стажа. Посебан пензијски стаж признат по Закону о рехабилитацији није исто што и стаж по Закону о пензијском и инвалидском осигурању, па се не региструје у матичној евиденцији и не узима се за остваривање права на пензију, односно за поновно одређивање висине пензије. Посебан пензијски стаж по Закону о рехабилитацији представља само основ за остваривање права на месечну новчану накнаду.

Рехабилитовано лице, уз захтев, подноси доказе потребне за одлучивање и то: пресуда којом се лице рехабилитује, доказе који садрже податке о дужини трајања лишења слободе, односно доказе о незапослености по престанку лишења слободе. Такође, ради исплате месечне новчане накнаде, подносилац захтева доставља доказ о отвореном текућем рачуну. На основу комплетне документације коју рехабилитована лица прилажу уз захтев, филијале Фонда доносе решење о праву и висини новчане накнаде и тај поступак је у току, а они који су добили позитивна решења већ су у систему исплате накнада.

Месечна новчана накнада (посебан додатак) се, сходно Закону о рехабилитацији, утврђује у висини од 50% просечне месечне зараде у Републици Србији у претходној години (без пореза и доприноса, коју објављује Републички завод за статистику). Право на месечну новчану накнаду рехабилитовано лице остварује од дана поднетог захтева.
Месечна новчана накнада за лица рехабилитована по Закону о рехабилитацији износи:

  • 18.988,00 динара за 2012. годину
  • 20.688,50 динара за 2013. годину
  • 21.966,00 динара за 2014. годину
  • 22.265,00 динара за 2015. годину 
  • 22.216,00 динара за 2016. годину
  • 23.049,00 динара за 2017. годину 
  • 23.947,00 динара за 2018. годину

Месечна новчана накнада рехабилитованим лицима исплаћује се једном месечно, 15-ог у месецу за претходни месец.

У случају смрти корисника права на месечну новчану накнаду (посебан додатак), лице које је сносило трошкове сахране нема право на накнаду погребних трошкова.

Неисплаћени износи месечне новчане накнаде (посебног додатка) који припадају кориснику до дана његове смрти, предмет су оставинског решења којим се утврђује законски наследник.

Процена радне способности особа са инвалидитетом

Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање и Национална служба за запошљавање формирали су комисије које вештаче процену радне способности и могућности запослења или одржања запослења особа са инвалидитетом, у складу са Законом о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом. Захтеви за процену радне способности подносе се Националној служби за запошљавање, а само изузетно и Фонду ПИО, уз захтев за остваривање права на инвалидску пензију. Ради потпуне примене међународне класификације особа са инвалидитетом и вишеструког приступа таквим особама, комисије сачињавају лекар специјалиста према основном обољењу подносиоца захтева, психолог, специјалиста медицине рада и радник НСЗ. 

Национална служба формира предмет, ради социјалну анкету и обавештава Фонд, који даље ради тријажу предмета и термин-план за заказивање прегледа. Прегледи се обављају у просторијама Националне службе према пребивалишту подносиоца захтева. Уз захтев за процену радне способности подносе се и одговарајући медицински докази о стању здравља, односно о болести или оштећењима, који могу бити прибављени од било које медицинске установе у Републици Србији. 

Комисија органа вештачења Републичког фонда, која обавља послове вештачења за потребе Националне службе, процењује радну способност и могућност запослења или одржања запослења у складу са усвојеним правилницима. Решење о процени радне способности и могућности запослења или одржања запослења доноси Национална служба за запошљавање, на основу налаза, мишљења и оцене Комисије органа вештачења Републичког фонда.

Правилником о начину праћења извршавања обавезе запошљавања особа са инвалидитетом и начину доказивања извршавања те обавезе, предвиђено је да послодавци до 5. у месецу попуне образац ИОСИ и предају га Пореској управи на територији свога седишта. На овај начин је законодавац обезбедио контролу примене свих одредаба закона.

Законом о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом, донетим 2009. године, предвиђена је обавеза послодаваца да запосле одређени број особа са инвалидитетом: послодавци који имају од 20 до 49 запослених морају запослити једну особу са инвалидитетом, на запослених 50 морају ангажовати најмање две, и после на сваких 50 запослених још по једну особу са инвалидитетом.

Наше пензије у иностранству

Пензије и остала права остварена у Србији стижу у 26 земаља света (не рачунајући бивше југословенске републике). Према подацима у 2017. годину од укупно 13.068 корисника више од половине живи у Немачкој - 8.514 корисника, следе Аустрија са 2.150 корисника, Мађарска са 731 корисника, у Шведској је 308 корисника, у Француској 249, у Швајцарској 195, у САД 125, у Чешкој 142 корисника, ....
У Бразил и Грчку шаље се по једна пензија, у Русију и Нови Зеланд по четири,  у Турску пет, Кипар шест .....
Током 2017. године по овом основу је трансферисано 1,278 милијарда динара, а ове принадлежности исплаћују се тромесечно, због високих административних трошкова и релативно ниских износа.

Бивше републике

Пензијски фонд исплаћује пензије и остала права за 46.097 корисника (подаци у 2017. годину) који живе у државама бивше СФРЈ (Република Српска 11.662, Хрватска 11.496, Федерација БиХ 7.965, Црна Гора 6.207, Македонија 5.640  и  Словенија 3.127).

Добровољни пензијски фондови

Законом о добровољним пензијским фондовима и пензијским плановима, који се примењује од 1. априла 2006. године, грађанима који имају интересовања, али и новца, омогућено је да до пензије дођу и уплатама у приватне пензијске фондове. Уплате у ове фондове су добровољне, дакле уплаћује их само онај ко то жели, а применом овог закона ништа се не мења у обавезном пензијском и инвалидском осигурању.  

Право на пензију стиче се са 58 године живота, а крајњи рок да пензија почне да се користи је 70 година. Новац са рачуна може да се подиже и пре 58. године живота, у случају ванредних трошкова лечења или неспособности за рад. Закон дозвољава да се једном уложени новац пресели у други фонд.

"Спортске" пензије

На основу Уредбе Владе Србије, више од 500 спортиста и тренера (старијих од 40 година), који су освојили медаље на олимпијским и параолимпијским играма и светским првенствима добили су доживотна новчана признања, названа "спортске" пензије. Месечни износ је раван висини једне до три просечне нето зараде из децембра претходне године.