Вести

Citaj mi

Годишњи додатак за словеначке пензионере

Завод за пензијско и инвалидско осигурање Словеније ће и у 2019. години својим корисницима исплатити годишњи додатак, чији износ зависи од висине пензије корисника, узимајући у обзир укупан износ пензије, односно пензију који исплаћује словеначки Завод и сразмерни део који исплаћују инострани фондови. Годишњи додатак се креће у распону од 127 до 437 евра.

У складу с тим, на адресу сваког словеначког пензионера коме је пребивалиште у Србији, а којих је 11.845 тренутно у исплати, Завод за пензијско и инвалидско осигурање Словеније ће доставити обавештење о годишњем додатку и изјаву, коју би пензионери требало да попуне податком о висини дела пензије која им је исплаћена од стране Фонда ПИО Републике Србије за јануар 2019. године. Корисник који попуњену изјаву достви словеначком Заводу пензијског и инвалидског осигурања до 30. априла, годишњи додатак биће исплаћен до 30. септембра 2019. године, а пензионери који изјаву доставе до 30. септембра, годишњи додатак биће исплаћен до краја 2019. године. Уколико пензионери не попуне и не доставе изјаве у наведеним роковима, биће им исплаћен годишњи додатак у износу 127 евра.

Словеначки Завод наглашава да ће се пензионеру који је остварио право на сразмерну пензију применом билатералног уговора висина годишњег додатка одредити у сразмерном делу.

Сходно важећем Споразуму између Републике Србије и Републике Словеније о социјалном осигурању, словеначки Завод је доставио обавештење о усклађивању пензија, према коме се, почев од 1. јануара 2019. године, пензије које исплаћују редовно усклађују по стопи од 2,7%.

Усклађивање пензија професионалних војних лица

– продужен рок до краја 2018. године

Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање је, у складу са Закључком Владе Републике Србије од 19. децембра 2015. године, ускладио пензије професионалних војних лица остварене до 31.12.2008. године, тако што је на пензије увећане од 1. јануара 2008. године за проценат усклађивања од 4,21% утврђен Одлуком о усклађивању војних пензија за 2007. годину, применио проценат усклађивања од 6,57%, чиме је обезбеђено да укупно усклађивање пензије на месец децембар 2007. године износи 11,06%, што је увећање у складу са чланом 75 Закона о изменама и допунама Закона о пензијском и инвалидском осигурању. Исплата усклађеног износа пензије врши се почев од исплате пензије за месец новембар 2015. године.

РФ ПИО је утврдио износ обавезе настале по овом основу за период од 1. јануара 2008. године до 31. октобра 2015. године увећане за индекс цена на мало, односно индекс потрошачких цена, од месеца у коме је требало да буде извршена свака појединачна исплата овако усклађеног износа пензије, који ће, на основу закључених уговора о вансудском поравнању, исплатити једнократно, у месецу у којем је уговор и закључен, а најкасније наредног месеца, што зависи од датума потписивања уговора и утврђене динамике исплате.

Због великог интересовања војних пензионера да се продужи рок за закључивање уговора о вансудском поравнању, Влада Републике Србије је донела Закључак од 8. марта 2018. године којим је продужено закључивање уговора о вансудском поравнању по захтевима поднетим до 31. децембра 2018. године.

Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање ће свим корисницима војних пензија, односно члановима њихових породица, који нису закључили уговор о вансудском поравнању, поново доставити обавештење на кућну адресу.

Корисници војних пензија, односно чланови њихових породица који не приме наведено обавештење треба да се, у што краћем року од дана објављивања овог обавештења, обрате надлежној филијали Фонда ради подношења Захтева за исплату разлике пензије по основу ванредног усклађивања пензија, на основу кога ће бити закључен уговор о вансудском поравнању. Образац наведеног захтевa се може преузети са званичног сајта Фонда www.pio.rs или у свакој филијали Фонда. Корисници војних пензија, односно чланови њихових породица са пребивалиштем ван територије Републике Србије, могу ради смањења трошкова и брзине вођења поступка овластити друго лице да у њихово име предузму све правне радње потребне за исплату по овом основу.

Усклађивање пензија

Законом о изменама Закона о пензијском и инвалидском осигурању из децембра 2014. године, уређено је да се за време примене Закона о привременом уређивању начина исплате пензија, пензије могу повећавати само у складу са законом којим се уређује буџетски систем и законом којим се уређује буџет.
Законом о изменама и допунама Закона о буџетском систему из децембра 2014. године, уређено је да се повећање пензија може вршити само у години у којој се на основу планских докумената надлежних органа очекује односно процењује да ће учешће пензија у БДП бити до 11 одсто, али тако да и након увећања, учешће пензија у БДП не буде изнад наведеног процента. О проценту повећања одлучује Влада, на предлог Министарства.
Законом о изменама и допунама Закона о буџетском систему из децембра 2015. године, прописано је да се изузетно у 2016. години пензије могу повећати за 1,25 одсто. Закључком Владе РС из јануара 2016. године, пензије и накнаде за децембар 2015. године, као и вредност општег бода, увећане су за 1,25 одсто.
На основу Закона о изменама и допунама Закона о буџетском систему, усвојеном децембра 2016. године, увећан је износ пензија које исплаћује Фонд ПИО за 1,5 одсто почев од исплате за децембар, као и износ новчаних накнада и општег бода.
Од децембра 2017. године, на основу Закона о изменама и допунама Закона о буџетском систему, увећан је износ пензија које исплаћује Фонд ПИО, новчаних накнада и општег бода за 5,0 одсто. Овим усклађивањем, најнижи законски износ пензије повећан је са 13.655,92 на 14.338,72 динара, а за пољопривредне пензионере са 10.735,97 на 11.272,77 динара, док је највиши износ пензије повећан је са 125.775,63 на 132.065,01 динара.
Усвојеним изменама Закона о привременом уређивању начина исплате у децембру 2016. године, утврђено је да се износи лимита усклађују са растом пензија. Након усклађивања пензија од 5% за децембар 2017. године, ови лимити износе 26.643,75 динара и 42.630,00 динара. Подизањем лимита на овај начин обезбеђује се да усклађивање пензија не проузрокује повећање броја корисника којима се пензија умањује.

Oбавештење за послодавце

Законом о изменама и допунама Закона о раду, који је ступио на снагу 25. децембра 2017. године, прописано је да је послодавац дужан да јединствену пријаву на обавезно социјално осигурање поднесе Централном регистру обавезног социјалног осигурања, најкасније пре ступања запосленог или другог радно ангажованог лица на рад.

Одјава са осигурања и промене у току осигурања, у складу са Законом о Централном регистру обавезног социјалног осигурања, морају се извршити највише три радна дана од дана престанка запослења, односно дана настале промене у осигурању.  

Евидентно је да се велики број послодаваца не придржава рока прописаног изменама Закона о раду, рока прописаног Законом о Централном регистру обавезног социјалног осигурања, због чега запослени, код тих послодаваца имају проблема приликом остваривања права из обавезног социјалног осигурања. 

Послодавац који не пријави запосленог у прописаном року, чини прекршај за који је утврђена новчана казна по Закону о Централном регистру  обавезног социјалног осигурања и то за послодавце са својством правног лица новчана казна од 300.000 до 1.500.000 динара, а за послодавце физичка лица (предузетнике) новчана казна од 50.000 до 500.000 динара.

Имајући у виду законске одредбе, Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање ће, у складу са Законом о ПИО, по истеку наведених рокова за пријаве и одјаве запослених, на својим шалтерима примати само захтеве за утврђивање и престанак својства осигураника, уз које послодавци морају да доставе одговарајуће доказе и приложе потребну документацију неопходну за утврђивање својства осигураника, односно чињеница о почетку и престанку рада. Утврђивање и престанак својства осигураника подразумева спровођење управног поступка предвиђеног законом, који траје до 60 дана и доношење посебног решења по овим захтевима. Након правноснажности решења Фонд уноси податке из решења у Јединствену базу Централног регистра обавезног социјалног осигурања.

Још једном апелујемо на послодавце да своје запослене пријављују на обавезно осигурање и одјављују са осигурања у законском року  и то електронским путем, у складу са Законом о Централном регистру обавезног социјалног осигурања. Наглашавамо да непоштовање рокова за пријаву и одјаву запослених од стране послодаваца има за последицу  да, у периоду трајања поступка утврђивања својства осигураника, лица којима се утврђује својство осигураника не могу да остварују права из обавезног социјалног осигурања.

Потврда о животу

Фонд ПИО бесплатно оверава потврде о животу корисницима који имају пребивалиште у Србији, а примају инострану пензију. Овера потврда о животу може се обавити у свим филијалама Фонда, службама филијала и испоставама, а кориснику је потребна само лична карта ради идентификације.

Корисник права из пензијског и инвалидског осигурања (пензија, новчана накнада итд.) потврдом о животу доказује да је жив исплатиоцу осигурања.

Корисник пензије по домаћим прописима, односно новчане накнаде, такође је дужан  да достави потврду о животу Фонду ПИО, уколико такав захтев добије од Фонда.

Обрасци потврда о животу:

  1. Потврда о животу  - Аустрија
  2. Потврда о животу  - Бугарска
  3. Потврда о животу  - Црна Гора
  4. Потврда о животу - Енглеска
  5. Потврда о животу  - Федерација БиХ
  6. Потврда о животу  - Француска
  7. Потврда о животу  - Хрватска
  8. Потврда о животу  - Кипар
  9. Потврда о животу  - Македонија
  10. Потврда о животу  - Немачка
  11. Потврда о животу  - Република Српска
  12. Потврда о животу - Русија
  13. Потврда о животу  - Словачка
  14. Потврда о животу  - Словенија
  15. Потврда о животу  - Србија

Закључак Владе о повезивању стажа у 2018. години 

На основу Закључка Владе Републике Србије, од 22. фебруара 2018. године, продужен је рок до 31. 12. 2018. године за повезивање стажа осигурања за:

  • бившe запосленe у субјектима приватизације и предузећима за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом, која су на дан 13. августа 2014. године у пословном имену имала ознаку „у реструктурирању”, који су стекли услов за остваривање права на пензију у складу са Законом о пензијском и инвалидском осигурању, али им послодавац није уплатио допринос за пензијско и инвалидско осигурање за цео период рада у тим субјектима и
  • бивше запослене у стечајним дужницима над којима је стечај отворен у 2015, 2016, 2017. и 2018. години и у којимаје Агенција за лиценцирање стечајних управника именована за стечајног управника.

Из буџета Републике Србије обезбеђена су средства за уплату доприноса за пензијско и инвалидско осигурање за запослене у предузећима којима се повезује стаж по овом Закључку, на најнижу месечну основицу.

Електронска предаја пријава М-4

Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање, од 15. марта 2016. године, омогућује послодавцима услугу електронског подношења захтева и предају пријаве М-4 за 2015. годину, преко веб сервиса ЕЛЕКТРОНСКА ПРЕДАЈА ПРИЈАВА М-4 (Е-М4) на сајту Фонда (www.pio.rs). Након провере података са електронски примљених М4 пријава за 2015 годину, Фонд од 15. 8. 2016. мејлом обавештава послодавце о статусу поднетог захтева и електронски послате М4 пријаве. Мејл садржи и линкове за преузимање дигитално потписаних М4 пријава и записника од стране надлежних референата Фонда.

Новим сервисом Фонд ПИО омогућује послодавцима да на време испуне своје законске обавезе доставе пријаве М-4 за 2015. годину, једноставно и без чекања на шалтерима филијала Фонда, а осим електронског захтева и попуњене пријаве М-4, послодавци неће достављати другу документацију, јер ће Фонд проверу података унетих у пријаву М-4 вршити на основу података Централног регистра обавезног социјалног осигурања.

Поред подношења захтева електронским путем, послодавци ће захтев за подношење пријава М-4 за 2015. годину са попуњеним обрасцима пријава М-4, моћи да подносе и преко шалтера Фонда ПИО.

Нови веб сервис за електронско подношење захтева важи само за доставу пријава М-4 за 2015. годину. Послодавци који у овој години достављају пријаве М-4 за 2014. и раније године, захтеве ће подносити на начин на који су то чинили и претходних година, на шалтерима Фонда, уз достављање доказа наведених у захтеву (финансијска документација) ако имају мање од 50 запослених. У случају више од 50 запослених, не доставља се документација, већ се контрола података врши у просторијама послодавца, у терминима усаглашеним са самим послодавцима.

Увођење услуге електронског подношења захтева за доставу пријаве М-4, само је први корак ка олакшавању ове процедуре за послодавце и смањењу дугих редова пред шалтерима, са циљем проналажења дугорочног решења и преласка на више нивое електронског пословања.

Радна књижица

Законом о изменама и допунама Закона о раду („Службени гласник РС“бр. 75/14), који је ступио на снагу јула 2014. године, прописано је да члан 204. Закона о раду („Службени гласник РС“бр. 24/05, 61/05, 54/09 и 32/13) и Правилник о радној књижици („Службени гласник РС“ бр. 17/97), престају да важе од 1. јануара 2016. године.

Истим чланом Закона прописано је да радне књижице издате закључно са 31.12.2015. године настављају да се користе као јавне исправе. Подаци из радне књижице као документа могу се и даље у неким случајевима користити као доказ о осигурању у претходном периоду за остваривање права из радног односа, пензијског и инвалидског осигурања и других права у складу са законом.

Укидање радних књижица нема никаквих негативних последица, с обзиром да су у међувремену сви органи и организације ускладили своје прописе и да су прешли на електронску управу.

Систем електронске базе података о осигурању у Фонду ПИО већ функционише, јер је послодавац дужан да за запосленог с којим заснива или прекида радни однос, поднесе Јединствену пријаву на обавезно социјално осигурање (образац М).У ову пријаву послодавац уноси податке о почетку обавезног социјалног осигурања, промена у току осигурања и одјаве са осигурања, тако да електронска база матичне евиденције Фонда садржи више података од радне књижице.

Послодавац јединствену пријаву на обавезно социјално осигурање подноси непосредно преко Портала  Централног регистра (ЦРОСО) у електронском облику или са доказима о заснивању или престанку радног односа одлази у РФПИО или РФЗО где ће се извршити електронско евидентирање пријаве.

Уколико су запосленима потребни докази о подацима из осигурања, могу добити уверење у Фонду ПИО о свим периодима запослења, односно осигурања. Подаци о осигурању који су регистровани у електронској бази података Фонда су у сваком моменту доступни осигураницима, а уз ПИН код могу и електронски да прате и проверавају своје податке.

Преглед споразума о електронској размени података

У протеклом периоду РФ ПИО је потписао више Споразума о електронској размени података из области пензијског и инвалидског осигурања и Техничких протокола о електронској размени са носиоцима пензијског осигурања других држава са подручија бивше СФРЈ, и то:

  • 11. септембра 2014. године у Загребу, закључен са Хрватским заводом за мировинско осигурање;
  • 20. фебруара 2015. године У Бањалуци, закључен са Фондом пензијског и инвалидског осигурања Републике Српске;
  • 25. маја 2015. године у Београду, закључен са Заводом за покојнинско и инвалидско заваровање Словеније;
  • 23. јула 2015. године у Подгорици, закључен са Фондом пензијског и инвалидског осигурања Црне Горе;
  • 20. новембра 2015. године, закључен са Фондом пензијског и инвалидског осигурања Македоније.

Електронском разменом података између фондова првенствено ће се убрзати размена података, смањити трошкови и олакшати остваривање права из пензијског и инвалидског осигурања корисника и осигураника који имају стаж у наведеним државама.

Отворена врата директора Фонда

Поред постојећих начина комуникације Фонда са странкама, омогућили смо корисницима и осигураницима да разговарају са највишим руководством Фонда, тако да је сваки четвртак у недељи, у периоду од 10.00 до 13.00 часова, стални термин када заинтересовани грађани могу доћи код директора Фонда, директора Покрајинског Фонда или директора надлежне филијале, како би изнели свој евентуални проблем у остваривању права из ПИО. На овај начин допринећемо бржем и квалитетнијем раду Фонда и бржем решавању питања и проблема корисника и осигураника.

 Већ на првим сусретима директора Фонда са странкама, по принципу отворених врата, показало се  запажено интересовање, нарочито корисника пензија, а најчешћа питања и проблеми због којих су тражили помоћ директора Фонда односе се на немогућност да им се донесу коначна решења због неплаћених доприноса, питање потврђивања стажа у државама региона, питање бенефицираног стажа.

Бројеви телефона на које можете заказати свој термин достуни су на  нашем сајту у менију Пословна мрежа,  лифлетима   или преко Контакт центра 0700-017-017 или 011/3060-680.

Закон о рехабилитацији

Законом о рехабилитацији уређује се рехабилитација и правне последице рехабилитације лица која су из политичких, верских, националних или идеолошких разлога лишена живота, слободе или других права. Рехабилитовано лице, по закону, има право на посебан стаж, који му се рачуна у двоструком трајању за врема лишења слободе, као и права на месечну новчану накнаду. Истовремено, рехабилитиваном лицу признаје се време незапослености по престанку лишења слободе као посебан пензијски стаж у ефективном трајању, а најдуже до две године, ако је незапосленост наступила због повреде права и слобода у смислу овог Закона.

Услов за остваривање права на месечну новчану накнаду јесте да рехабилитовано лице има најмање осам година посебно признатог пензијског стажа. Посебан пензијски стаж признат по Закону о рехабилитацији није исто што и стаж по Закону о пензијском и инвалидском осигурању, па се не региструје у матичној евиденцији и не узима се за остваривање права на пензију, односно за поновно одређивање висине пензије. Посебан пензијски стаж по Закону о рехабилитацији представља само основ за остваривање права на месечну новчану накнаду.

Рехабилитовано лице, уз захтев, подноси доказе потребне за одлучивање и то: пресуда којом се лице рехабилитује, доказе који садрже податке о дужини трајања лишења слободе, односно доказе о незапослености по престанку лишења слободе. Такође, ради исплате месечне новчане накнаде, подносилац захтева доставља доказ о отвореном текућем рачуну. На основу комплетне документације коју рехабилитована лица прилажу уз захтев, филијале Фонда доносе решење о праву и висини новчане накнаде и тај поступак је у току, а они који су добили позитивна решења већ су у систему исплате накнада.

Месечна новчана накнада (посебан додатак) се, сходно Закону о рехабилитацији, утврђује у висини од 50% просечне месечне зараде у Републици Србији у претходној години (без пореза и доприноса, коју објављује Републички завод за статистику). Право на месечну новчану накнаду рехабилитовано лице остварује од дана поднетог захтева.
Месечна новчана накнада за лица рехабилитована по Закону о рехабилитацији износи:

  • 18.988,00 динара за 2012. годину
  • 20.688,50 динара за 2013. годину
  • 21.966,00 динара за 2014. годину
  • 22.265,00 динара за 2015. годину 
  • 22.216,00 динара за 2016. годину
  • 23.049,00 динара за 2017. годину 
  • 23.947,00 динара за 2018. годину
  • 24.825,00 динара за 2019. годину

Месечна новчана накнада рехабилитованим лицима исплаћује се једном месечно, 15-ог у месецу за претходни месец.

У случају смрти корисника права на месечну новчану накнаду (посебан додатак), лице које је сносило трошкове сахране нема право на накнаду погребних трошкова.

Неисплаћени износи месечне новчане накнаде (посебног додатка) који припадају кориснику до дана његове смрти, предмет су оставинског решења којим се утврђује законски наследник.

Процена радне способности особа са инвалидитетом

Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање и Национална служба за запошљавање формирали су комисије које вештаче процену радне способности и могућности запослења или одржања запослења особа са инвалидитетом, у складу са Законом о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом. Захтеви за процену радне способности подносе се Националној служби за запошљавање, а само изузетно и Фонду ПИО, уз захтев за остваривање права на инвалидску пензију. Ради потпуне примене међународне класификације особа са инвалидитетом и вишеструког приступа таквим особама, комисије сачињавају лекар специјалиста према основном обољењу подносиоца захтева, психолог, специјалиста медицине рада и радник НСЗ. 

Национална служба формира предмет, ради социјалну анкету и обавештава Фонд, који даље ради тријажу предмета и термин-план за заказивање прегледа. Прегледи се обављају у просторијама Националне службе према пребивалишту подносиоца захтева. Уз захтев за процену радне способности подносе се и одговарајући медицински докази о стању здравља, односно о болести или оштећењима, који могу бити прибављени од било које медицинске установе у Републици Србији. 

Комисија органа вештачења Републичког фонда, која обавља послове вештачења за потребе Националне службе, процењује радну способност и могућност запослења или одржања запослења у складу са усвојеним правилницима. Решење о процени радне способности и могућности запослења или одржања запослења доноси Национална служба за запошљавање, на основу налаза, мишљења и оцене Комисије органа вештачења Републичког фонда.

Правилником о начину праћења извршавања обавезе запошљавања особа са инвалидитетом и начину доказивања извршавања те обавезе, предвиђено је да послодавци до 5. у месецу попуне образац ИОСИ и предају га Пореској управи на територији свога седишта. На овај начин је законодавац обезбедио контролу примене свих одредаба закона.

Законом о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом, донетим 2009. године, предвиђена је обавеза послодаваца да запосле одређени број особа са инвалидитетом: послодавци који имају од 20 до 49 запослених морају запослити једну особу са инвалидитетом, на запослених 50 морају ангажовати најмање две, и после на сваких 50 запослених још по једну особу са инвалидитетом.

Наше пензије у иностранству

Пензије и остала права остварена у Србији стижу у 27 земаља света (не рачунајући бивше југословенске републике). Према подацима у 2018. годину од укупно 13.328 корисника више од половине живи у Немачкој - 8.431 корисника, следе Аустрија са 2.252 корисника, Мађарска са 811 корисника, у Шведској је 307 корисника, у Француској 275, у Швајцарској 208, у САД 130, у Чешкој 140 корисника, ....
У Бразил и Грчку шаље се по једна пензија, у Русију и Нови Зеланд по четири,  у Турску пет, Кипар седам .....
Током 2018. године по овом основу је трансферисано преко 1,382 милијарде динара, а ове принадлежности исплаћују се тромесечно, због високих административних трошкова и релативно ниских износа.

Бивше републике

Пензијски фонд исплаћује пензије и остала права за 47.891 корисника (подаци за 2018. годину) који живе у државама бивше СФРЈ (Република Српска 12.044, Хрватска 12.144, Федерација БиХ 8.252, Црна Гора 6.398, Македонија 5.811  и  Словенија 3.242).

Добровољни пензијски фондови

Законом о добровољним пензијским фондовима и пензијским плановима, који се примењује од 1. априла 2006. године, грађанима који имају интересовања, али и новца, омогућено је да до пензије дођу и уплатама у приватне пензијске фондове. Уплате у ове фондове су добровољне, дакле уплаћује их само онај ко то жели, а применом овог закона ништа се не мења у обавезном пензијском и инвалидском осигурању.  

Право на пензију стиче се са 58 године живота, а крајњи рок да пензија почне да се користи је 70 година. Новац са рачуна може да се подиже и пре 58. године живота, у случају ванредних трошкова лечења или неспособности за рад. Закон дозвољава да се једном уложени новац пресели у други фонд.

"Спортске" пензије

На основу Уредбе Владе Србије, више од 500 спортиста и тренера (старијих од 40 година), који су освојили медаље на олимпијским и параолимпијским играма и светским првенствима добили су доживотна новчана признања, названа "спортске" пензије. Месечни износ је раван висини једне до три просечне нето зараде из децембра претходне године.

Осигурање

Citaj mi

Права

Citaj mi

Прописи

Citaj mi

Статистика

Citaj mi