Пословна мрежа

Међугенерацијска солидарност

Citaj mi

helping hands 1378608103Htt

Драги пензионери,

желимо вам да пензионисање буде ново доба у вашем животу у коме неће бити места за досаду, чекање и недешавање. Ако и сами делите наше мишљење, поделите своју животну филозофију са својим вршњацима! Ако нисте сигурни које све могућности може да вам донесе пензионисање, ако вам је потребна помоћ и подршка како би ваши сениорски дани били време изазова, личног развоја и задовољства, примените бар неки од принципа успешног старења. А има их десет.

ВАШ ФОНД ПИО

(ИЗ КЊИГЕ „БОНТОН СТАРЕЊА ИЛИ ДЕМАНТИ О СТАРЕЊУ“, Радмиле Пеција Урошевић)

 

ЧЕТВРТА НАЦИОНАЛНА ДЕБАТА: АКТИВНО СТАРЕЊЕ И МЕЂУГЕНЕРАЦИЈСКА СОЛИДАРНОСТ – СТАЊЕ И ПЕРСПЕКТИВЕ

 

Претпоследњу националну дебату на тему Активно старење и међугенерацијска солидарност - стање и перспективе, организовали су Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије и Београдски фонд за политичку изузетност, а одржана је 23. фебруара 2012. у Нишу.

Градоначелник Ниша Милош Симоновић истакао је да треба унапредити положај старијих људи и повећати њихову активност у заједници, наћи начине како смањити међугенерацијске разлике и подигнути ниво солидарности. Симоновић је поздравио одлуку Владе Републике Србије да се повећа број здравствених установа у Нишу.Захваљујући томе Ниш ће добити Завод за геронтологију и на тај начин повећати ниво заштите старијих људи на територији самог града и читавог региона.

Предраг Петровић из Министарства рада и социјалне политике истакао је да старење становништва у Србији представља једну од доминантних карактеристика демографског развоја наше земље у другој половини XX века. Процес старења је интензивиран деведесетих година, а по резултатима пописа из 2002, број старијих од 65 година је скоро изједначен са бројем млађих од 15 година. По неким пројекцијама, 2052. године број особа које имају 80 или више година ће се утростручити и представљаће четвртину укупног броја старих.

Мирјана Рашевић, директорка Института друштвених наука, изразила је забринутост због брзине ширење популационог старења у другој половини XX века, а одговори на овај проблем се очекују од државе у виду омогућавања економске сигурности старијих, сузбијању дискриминације и рада у трећем и четвртом животном добу кроз промовисање међугенерацијске солидарности. Истакла је да је у Србији усвајањем низа стратегија и бројних закона створен један основни формални оквир за спровођење политике активног старења, али да и даље недостају добре анализе везане за активности, способности и преференције популације старијих, као и примери добре праксе.

Катарина Станић из Центра за либерално-демократске студије говорила је о пензијском систему као значајном у превенцији сиромаштва старијих. Изразила је забринутост због тенденција смањења стопе замене прихода од пензије која ће пасти испод 65 одсто 2015. године. Иако ова тенденција одговара финансијској одрживости система, доводи у питање адекватност пензије. Станић је нагласила да на одрживост финансијског система утиче и померање старосне границе за одлазак у пензију.

Тијана Кљајевић, координаторка у Фондацији Центар за демократију, представила је пројекат „Зауставимо дискриминацију старијих и подржимо активно старење”, који је усклађен са циљевима националне стратегије о старењу и националне стратегије о сузбијању сиромаштва. Пројекат је усмерен на групу људи од 50 година, који су у тешком процесу транзиције остали без посла и који ће кроз тренинге бити упознати са могућношћу да од својих хобија створе бизнис.

Марјан Седмак, председник организације МЕЗ из Словеније и председник AGE Platform Europe (коју чини више од 160 организација Европе чији је глави фокус бављење питањима старијих), истакао је да је последњих једанаест година деловања главни задатак AGE ширење платформе, промовисање активног старења кроз партиципативан метод заступања међугенерацијске солидарности и продужења радног века.

Надежда Сатарић из Удружења Амити истакла је проблем нашег друштва што на старије гледамо као на терет а не као на ресурс или могућност и што старије људе изједначавамо са пензионерима. Истакла је да се положај старијих најбоље може побољшати уколико се директно комуницира са њима, а као њихове главне потребе навела је адекватну негу и помоћ, континуирано и целоживотно учење, као и превенцију и одговарајућу здравствену заштиту. Пример мреже Хуманас наводи као један од бољих начина активирања старијих, а у оквиру рада ове мреже старији се састају и дискутују о главним проблемима и износе их локалним властима.

Јелена Стојановић, организаторка хуманитарних акција Државне лутрије Србије, представила је програм донација Доброта основан 2009. године. У оквиру овог програма, путем различитих конкурса, финансирају се разноврсни пројекти који су у складу са стратешким циљевима Државне лутрије Србије, са основном идејом да се упути помоћ социјално најугроженијим групама у Србији.Цео пројекат се изводи у сарадњи са Балканским фондом за локалне иницијативе.

Последњи део дебате био је посвећен значају и улози међусекторске сарадње у унапређењу положаја старијих где су своја искуства са учесницима поделили Дејан Митић, Владанка Мискин и Борко Вујадиновић, ИТ тренер и систем-администратор ИАН - Међународне мреже помоћи.

Дејан Митић, председник Удружења за локални развој Каменица, представио је рад Удружења које препознаје могућности старијих, њихов друштвени потенцијал и помаже им да дођу до побољшања сопствене друштвене групе. Кроз пројекат Треће доба жеља је била да се направи иновативни модел социјалне подршке како би се допрло до старих људи у сеоском подручјима, а то је постигнуто формирањем тимова за вршњачку помоћ. Митић је навео да Удружење сада сарађује са организацијама из Далмације и Румуније којима преноси сопствена искуства у раду са старијим у неразвијеним и неприступачним сеоским подручјима.

Владанка Мискин, правна саветница у Савезу пензионера Србије, нагласила је да се Савез пензионера Србије залаже за оснивање клубова као посебног вида социјалне заштите у свим градовима, јер за сада постоје само у већим местима и раде уз подршку геронтолошких центара и центара за социјални рад. Мискин је истакла и улогу пензионера као волонтера и напоменула колики је значај њиховог ангажовања у институцијама попут Црвеног крста. Једна од водећих акција Савеза пензионера Србије је Олимпијада за треће доба која обухвата спортско надметање, промоцију здравља и културе. Сада је Олимпијада прешла у Олимпијски покрет трећег доба.

Борко Вујадиновић је истакао ангажовање ИАН-а на свеобухватној подршци маргинализованом групама. Подршку старијима пружају кроз ИАН теле центар који садржи школу рачунара, енглеског језика, социјалних вештина и социјалног предузетништва, а посвећен је целоживотном учењу. Вујадиновић је изнео податке који указују да је већина особа старијих од 50 година дигитално неписмена, 92 процента старијих од 65 година није користило рачунар, док њих 97 одсто није користило интернет. ИАН је до сада обучио око 5.000 људи од којих је 11,4 посто корисника од 50 до 60 година, док особе старије од 60 година чине 1,3 одсто корисника, а они представљају 20 посто популације. Успостављена је и сарадња са Олимпијадом трећег доба током које су одржавани курсеви за коришћење основних рачунарских програма и интернета.

Током дебате сви говорници су нагласили значај и потребу за Универзитетом за треће доба, наводећи искуство Словеније као изузетан пример добре праксе. Због финансијске неприступачности, тренутно Универзитет у Србији има 500 полазника, док је такав универзитет у Словенији до сада похађало њих 20.000. Упућен је јавни апел свим релевантним институцијама на државном и локалном нивоу уз молбу да се не пропусти шанса за унапређење програма којису везани за активно старење и целоживотно учење, а Универзитет представља један од најбољих начина да се такав програм спроведе. Истакнута је потреба за дубинском анализом активности и начина живота старијих у Србији, неопходност да се имплементира политика активног старења, као и улагање у социјалне иновације на основу примера добре праксе.

Објављено 25.02.2012.

http://socijalnoukljucivanje.gov.rs/rs/cetvrta-nacionalna-debata-aktivno-starenje-i-medugeneracijska-solidarnost-stanje-i-perspektive/


 Simbioza2

Примери вишегенерацијске сарадње у свету

Европска година активног старења и међугенерацијске солидарности била је 2012. Све земље ЕУ именовале су своје националне координаторе и националне амбасадоре ове иницијативе (амбасадори су чланови установа високог образовања, невладиних организација, новинари и глумци), с циљем да се што више људи у упозна са проблематиком и покрену активности које би подстакле међугенерацијску солидарност и сарадњу. Циљ је био јачање свести на нивоу ЕУ, као и на националном нивоу, усмерене не само на одговарајуће организације цивилног друштва, него и на појединце. Покренута је јавна расправа о узајамном учењу на тему активног старења и међугенерацијске солидарности и наглашена потреба сузбијања дискриминације старијих особа. У многим европским земљама 2012. и наредних година реализоване су многобројне акције у којима млађи и старији једни другима на различите начине побољшавају живот дружећи се и учећи једни од других. За Европски дан међугенерацијске солидарности изабран је 29. април који се обележава сваке године.

Као вид тих активности у Немачкој су, на пример, оформљене вишегенерацијске куће. Пројекат се реализује у склопу акционог програма федералног Министарства за породична питања, старије грађане, жене и омладину који подржава центре у локалним срединама у којима се сусрећу различите генерације, контактирају и подржавају једни друге. Центри нуде јефтине услуге и подршку у дневним активностима, какве су, на пример, куповина или чишћење, помоћза старије особе, а исто тако услуге око исхране и неге. Ове услуге су углавном базиране на раду волонтера који раде равноправно са професионалним особљем. Старије особе нуде услуге породицама, деци и адолесцентима и баве се образовним, рекреацијским и професионалним преношењем знања. Вишегенерацијске куће обезбеђују конкретну и практичну помоћу одгајању деце, помоћродитељима да појачају своје компетенције и помоћпородицама које су у неком ризику.У исто време оне креирају позитивне услове за успешан професионални развој деце са развојним тешкоћама и адолесцената, као на пример оних са мигрантским искуством тиме што се промовишу језичке вештине и саветовање за образовање. Понуђенису и услови који олакшавају радно ангажовање за мајке и очеве који завршавају родитељски период, као и за имигранте, адолесценте са развојним тешкоћама и старије раднике.Програме континуирано прати једна сервисна агенција која ради на развијању ових врста помоћи. До сада је основано око 500 мултигенерацијских кућа.

У многим земљама са високим приходима, старији чине знатан део потрошачке групације становништва. Старија лица су група потрошача са специфичним потребама које би индустрија и пружаоци услуга морали имати на уму. У Аустрији, на пример, представници пензионера имају место у савету потрошача. Један број земаља омогућава пензионерима институционализовану заступљеност у телима за надзор над квалитетом услуга неге. Према политикама које су недавно уведене у Белгији и Данској, домови за бригу о старима морају имати сталне одборе корисника који могу директно да утичу на пружање услуга.

Као вид промоције учешћа старијих у културном животу, Национални позоришни фестивал за старе Чешке Републике организује фестивал за старије особе сваке две године на другој локацији у земљи. Министарство културе нуди финансијску помоћ остарелим лицима за промоцију аматерских кинематографских активности и традиционалне народне културе. На основу чешког закона о телевизији, јавни телевизијски сервис прилагођава програме посебно намењене остарелим особама. Већина програма који се преносе у Чешкој Републици морају да имају титл, или да буду преведени на знаковни језик за особе са оштећеним слухом.

Шпанска влада препознала је да, осим код куће и у породици, и школе спадају међу примарна места где се на основном нивоу развија свест о базичним вредностима, као што су солидарност, поштовање других и вођење бриге како о себи тако и о другима. Циљ програма „Прогрес”јесте да се поспеши развој позитивних ставова међу децом према старијим и особама са инвалидитетом у циљу спречавања дискриминације. Деца у предшколским и школским установама постају свесна питања која се тичу остарелих особа и особа са инвалидитетом. Она се оспособљавају да развијају емпатију и способност да себе ставе у ситуацију старијих или особа са инвалидитетом, тако да боље разумеју осећања и потребе старијих особа. Деца се потом подстичу на комуникацију са тим групама на позитиван начин и за помоћ у пружању неге и пажње старијим особама у њиховом окружењу.

Неке земље (Белгија, на пример) својим старијим грађанима дају подршку за учешће у културном животу преко субвенционисаних карата и умањеним давањима за друге културне активности и курсеве. Организују кинематографске активности, фестивале за остарела лица и међурегионалне кинематографске кругове. И овде треба у обзир узети доступност места догађаја и уредити област тако да остареле особе имају унапред све потребне информације.

Волонтери имају важну улогу у бризио старима без ближе родбине. Преко волонтерских иницијатива и старије особе могу да се подстакну на употребу знања које поседују, као и вештина, тако што ће и сами постати волонтери. Старије особе дају значајан допринос за сектор пружања неплаћених услуга подршке у породици или њиховим заједницама. Неке од ових иницијатива нуде међугенерацијске курсеве уметности (Литванија) или подстичу издавање међугенерацијских новина (Естонија).

Да би се ресурси и компетенције расположиви у друштву продуктивно користили, старије особе треба да буду позитивно вредноване за допринос који дају. Негативни стереотипи о старењу треба проактивно да се уклањају. Не треба стварати слику о старијима као о особама које представљају губитак за економију у смислу нагло растућих трошкова за здравствену заштиту и пензију, већ као о некоме ко даје позитивни допринос активног и продуктивног члана старије популације – некоме ко је ангажован на пружању неге, ко започиње предузетничке послове или волонтира у својој заједници.

Старије особе су важни чувари друштвене историје и вредности. Такве поруке могу да се преносе на догађајима као што су специјални дани или недеље посвећени старијим особама, преко кампања о стварању слике или преко популарних филмова и преко средстава масовног информисања. Новинари могу да се обучавају и едукују о томе како да избегну нежељене стереотипе и како да користе одговарајући језик. На крају, како се гледа на старије особе зависиће и од поступака њих самих. Начин на који их друге генерације гледају такође ће зависити од тога како они сами себе виде. Стереотипи старења често су стереотипи које намећу сами старији о себи. Стога старије особе саме треба да буду оснажене да би биле самопоуздане и имале позитивни став о својој улози, чиме надахњују стварање одређеног дискурса о њима самима.


 MEDJUGERECIJSKA SOLIDARNOST 5

 

Александар Вулин, министар за рад запошљавање, борачка и социјална питања: 2017, година генерацијске солидарности

На седници одржаној 14. фебруара 2017, Влада Србије прогласила је 2017. годином генерацијске солидарности и сарадње, а министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин истакао је том приликом да је жеља да се друштво учини бољим, сигурнијим, безбеднијим.

То није могуће без међугенерацијске солидарности, јединства и разумевања потреба и старијих и млађих.

  • Солидарност је реч која мора да обележи време у коме живимо. То је реч која нас разликује, а 2017. ће за нас бити година међугенерацијске солидарности, које нема без волонтера. Волонтери су ти који увек покажу најбоље лице ове земље када је најтеже – рекао је министар, који је присуствовао обележавању шест година рада Волонтерског сервиса општине Звездара.

Према његовим речима, волонтери су увек били ту, не питајући ни за какву надокнаду, већ „само питајући шта могу да учине за своје суграђане, за људе којима је помоћ заиста потребна”, без обзира на то да ли се радило о поплави, мигрантској кризи...

Министар Вулин је нагласио да ће се влада у овој години трудити да промовише и волонтерство и да осмисли што више акција, које ће живот у нашој земљи учинити бољим и сигурнијим.

Координаторка Волонтерског сервиса Звездара Радмила Урошевић рекла је да се тај сервис већ шест година труди да побољша живот суграђана, посебно оних који су рањиви и незаштићени, то су болесни, немоћни, стари, особе са инвалидитетом и породице које имају проблем са својом децом.

  • Ми пружамо програм подршке у кућним условима суграђанима који су заточеници у својим домовима и који имају проблем да набаве основне животне намирнице и лекове, имамо саветовалишта за појединце и породице и читав низ креативних радионица и дружења, а све то реализујемо током читаве године – појаснила је Радмила Урошевић.

На месечном нивоу, ова организација у просеку има око 250 корисника, а од тога 40 у кућним условима.

  • Све што радимо за наше суграђане, уређено је системом и једноставним процедурама, а услуге које пружамо, потпуно су бесплатне – истакла је Радмила Урошевић.

Поред волонтера те општине, на Звездари волонтирају и суграђани из још 10 београдских општина, као и волонтерке из Панчева.

Добри примери међугенерацијске сарадње

Бесплатни програми за београдске пензионере

СТАРИ ГРАД И ПАЛИЛУЛА (Пливање, јога, излети...)

И ове године београдске општине обрадоваће пензионере разним забавним програмима које су припремиле за њих. Општина Стари град и општина Палилула су се посебно издвојиле својим примамљивим понудама.

Општина Стари град организује сваке недеље у 17 часова у својој свечаној сали у Македонској 42 „Сениор фест”, односно пројекције филмских класика. Рекреација најстаријих суграђана Старог града обезбеђена је у спортском центру „Милан Гале Мушкатировић”, познатијем као „25. мај”, где могу да искористе бесплатне термине за пливање уторком и четвртком од 12 до 13.30 часова. На истом месту пензионерима су омогућени и бесплатни термини јоге и фитнеса који се, зависно од годишњег доба, одржавају у салама спортског центра, на отвореном или у малом спољашњем базену.

У сезони пролећа и јесени, општина Стари град организује излете на различите дестинације, од националног парка Ђердап, преко фрушкогорских манастира и двораца Војводине, до Шида, Вршца и осталих културно-историјских локалитета широм Србије.

Неколико пута годишње,зависно од интересовањакоје је, како кажу, све веће, општина у својим просторимаорганизујепочетне курсеве енглеског језика за сениоре. У плану је да се, као и досад, повремено организујупрославе, плесни балови, концерти ђака музичких школа са Старог градаи неке позоришне представе за пензионере.За слабије покретне особе које живе саме, старије од 65 година, организована је „помоћ у кући”, односно помоћ геронтодомаћица једном до два пута недељно.

До сада је 350 пензионера Старог града потражило помоћ општинског контакт центра при електронском наручивању здравствених књижица.Све додатне информације о програмима за пензионере могу да се добију позивом сервисног центра општине Стари град на број 011/7852-999.

И највећа престоничка општина Палилула за своје пензионере организује бројне активности. У оквиру акције „Треће доба – златно доба” почело је пријављивање запролећне бесплатне излете и посете местима у Србији за које је одзив, како кажу из општине, до сада био одличан. Заинтересовани за путовања могу да се пријаве у просторијама општине у Таковској 12 и на новоотвореним услужним шалтерима општине по месним заједницама. Палилулски пензионери имаће прилику да се од 1. марта бесплатно рекреирају на базенима спортског центра „Ташмајдан”, и торадним даном од 9 до 10 часова. „Хаусмајстор” за поправке у кући обезбеђен је за пензионере чија су примања мања од 20.000 динара, инвалиде и примаоце туђе помоћи и неге. Све додатне информације о програмима за пензионере општине Палилула могу да се добију позивом на број контакт центра 011/2694-429.

УВЕК ДОСТУПНИ ЗВЕЗДАРСКИ ВОЛОНТЕРИ

Општина Звездара се побринула да и ове године понуди веома богат програм активности за своје најстарије суграђане.Међу њима се истичу волонтерске активности за помоћ најугроженијима на којима се развија култура волонтирања београдских суграђана свих генерација. Помоћ, подршка, радионице и едукације звездарских волонтера доступни су током целе године.

За помоћ и подршку најугроженијим појединцима и њиховим породицама треба се обратити Волонтерском сервису. Потребне информације могу се добити у канцеларији Волонтерског сервиса Звездаре, МЗ Зелено брдо, у Булевару краља Александра 395, уторком и четвртком од 9 до 14 часова позивом на телефон 011/286-4426 и путем мејла Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.. Грађани овде могу да се упуте у рад инфо пулта за основно информисање грађана Звездаре, будућих волонтера и корисника, као и о Програму рада Волонтерског сервиса Звездаре. Овде могу да се распитају о пружању правне помоћи у остваривању права из области социјалне заштите, затим о теренским посетама волонтера који пружају услуге у кућним условима, и то старим особама и лицима са инвалидитетом којима треба помоћ и подршка у свакодневном функционисању. „Мој мајстор” је опредељен за мање поправке у кућама старих, немоћних грађана и оних слабијег имовинског статуса. Услуга „Апотека на точковима”, у сарадњи са Домом здравља Звездара, омогућује да волонтери Сервиса преузимају рецепте и лекове (редовну месечну терапију) и достављају је на кућну адресу корисника. Ту је и „Библиотека на точковима”, у партнерству са библиотеком „Вук Караџић”: уз помоћ волонтера општине Звездара библиотека врши бесплатно учлањење и кућну доставу књига. Саветовалишта за појединце и породице обављају програм психосоцијалне подршке у кућним условима, у просторијама Волонтерског сервиса и путем телефона.

Обезбеђен је и програм радионица које укључују креативне занатске и уметничке радионице, виртуелна путовања, журке за сениоре, бонтон старења – едукацију стицања социјалних вештина, итд.

Целе године се одржавају омиљене радионице. Једна од њих носи назив „Урбани баштовани”где грађани могу да добију инструкције и информације о свему што их занима у вези са развијањем вештине гајења биљака. У „Кући лепоте за сениоре”обезбеђене су бесплатне занатске услуге фризера, педикира и маникира за најстарије, а у „Галерији на точковима” – изложба радова сениора израђених различитим уметничким и занатским техникама.

Општина пружа шестомесечне обуке у виду школе рачунара и енглеског језика за сениоре и средње генерације.

Право на коришћење услуга у кућним условима имају лица којима је потребна помоћ у свакодневном функционисању и која имају регулисано пребивалиште, тј. боравиште на територији општине Звездара.

Волонтерски сервис неколико година заредом организују Дане сениора на Звездари поводом Међународног дана старијих – 1. октобра с циљем да се унапреди живот најстаријих суграђана и промовише култура старења.

Координаторка Волонтерског сервиса Звездара Радмила Урошевић каже да се тај сервис већ шест година труди да побољша живот суграђана, посебно оних који су рањиви и незаштићени, а то су болесни, немоћни, стари, особе са инвалидитетом и породице које имају проблем са својом децом.

  • Ми пружамо програм подршке у кућним условима суграђанима који су заточеници у својим домовима и који имају проблем да набаве основне животне намирнице и лекове за себе, саветовалишта за појединце и породице и читав низ креативних радионица и дружења, а све то реализујемо током читаве године – каже Радмила Урошевић.

На месечном нивоу, ова организација у просеку има око 250 корисника, а од тога 40 у кућним условима.

  • Све што радимо за наше суграђане, уређено је системом и једноставним процедурама, а услуге које пружамо потпуно су бесплатне – истакла је Радмила Урошевић.

Поред волонтера те општине, на Звездари волонтирају и суграђани из још 10 београдских општина, као и волонтерке из Панчева.

Према евиденцији Волонтерског сервиса, само у 2016. години било је више од 70 волонтера, од којих је са 49 општина потписала уговоре о волонтирању, а услуге је користило око 3.000 корисника.

Треба нагласити да је Волонтерски сервис Звездара добитник бројних признања за допринос хуманијем животу старијих.

„Дневни центри и клубови” ГЦ Београд: Океј фестивал

„Дневни центри и клубови” Геронтолошког центра Београд организовали су три пута до сада Фестивал међугенерацијске сарадње под називом „Океј”. Трећи фестивал је одржан од 25. до 27. маја 2016. године, уз подршку града Београда и у сарадњи са партнерима из локалне заједнице.

Концепт Фестивала „Океј” заснива се на једном од циљева система социјално-заштитних активности у области друштвене бриге о старијим лицима – унапређењу међугенерацијске солидарности.

Фестивал је прилика да се ојача међугенерацијски однос у којем млади уче од старијих и заједно доприносе заједници и своме граду.

Установљена је зона сусрета у оквиру које генерације младих и старих могу да поделе и искусе различите креативне форме сарадње и да се окупе како би радили, слушали, разговарали и делили искуства и закључке. Циљ је подстицање међугенерацијске толеранције и емпатије кроз културу као медиј за истраживање међусобног односа у контексту изградње кохезивног друштва свих старосних доба.

Фестивалски програми су конципирани као својеврсна лабораторија за размену знања и непосредну сарадњу и служе за унапређење међугенерацијске толеранције и емпатије кроз културу, локалне радионице, изложбе, ревије, музику и друге заједничке активности.

Приликом свечаног отварања Фестивала, 25. маја 2016. године, у великој сали Дечјег културног центра у Београду, Милораду Затезало, возачу ГСП-а уручена је награда „Златно срце” за хумани подвиг према старијим суграђанима. Награду му је уручио министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин. Медаљу „Океј” добила је Музичка школа „Др Војислав Вучковић” као пример добре праксе у ширењу толеранције међу младима према старијима. Медаљу је уручио заменик градоначелника Андреја Младеновић.

Програм отварања употпунио је заједнички наступ сениора из мешовитог камерног хора „Смиље” и дечјег хора „Чаролија”, као и ревија фризура у којој су ученици Школе за негу лепоте Београд правили фризуре чланицама клубова за старије „Врачар” и „Вождовац”. Поклон изненађења београдски сениори су добили и од Савеза студената Београда.

Дружење са малишанима у ГЦ Зрењанин

Чланови креативне секције Клуба за стара и одрасла лица при ГЦ Зрењанин, као део програма у оквиру године међугенерацијске сарадње, извели су 24. фебруара 2017. представу „Црвенкапа” у вртићу „Полетарац”. Деца су са уживањем одгледала ову луткарску представу а и извођачи представе су били једнако задовољни.

  • У години међугенерацијске солидарности наши активисти ће извести неколико програма за малишане. Прва искуства су више него охрабрујућа. Следећи корак ће вероватно бити посета другим вртићима у граду а затим и заједничке креативне радионице и потпуно равноправна уметничка сарадња деце и одраслих – рекла је у најави представе Даница Ђорђевић, руководилац Клуба за стара и одрасла лица ГЦ Зрењанин .

Коначно, најмлађи су „Црвенкапу” и њену баку и спасли од злог вука. Да није било њихових реакција, упозорења и бодрења, питање је да ли би храбри ловац изашао као победник.

ГЦ Зрењанин од почетка2017, године међугенерацијске сарадње, бележи мноштво садржаја. Тако је 3. фебруара било хорског певања, глуме и игре. Гостовали су ученици нижих разреда из Основне школе „Жарко Зрењанин” што је увеличало уобичајено богат програм за кориснике услуга Геронтолошког центра. Долазак најмлађих у установу је и овом приликом дочекан код старијих са одушевљењем, као трајна потреба да се стари и најмлађи друже.

Томе је претходила креативна радионица са ученицима из исте оближње школе. У Центру је 18. јануара организована израда предмета од глине. Тридесетак малишана је обучавано за израду ваза, корпица, чинија… уз надзор и савете корисника Центра, а у оквиру њихове радне терапије. Да ли ће неки од ових радова отићи пут неке од уметничких галерија није извесно, али је сигурно да је ово дружење било драгоцено, вредно и од обостране користи.

Школски празник Дан Светог Саве, 27. јануар, у зрењанинском вртићу „Полетарац” увеличали су чланови хора Геронтолошког центра Зрењанин. Под диригентским руководством професора Бранислава Гагића, они су са неколико песама изазвали симпатије и аплаузе публике.

ГЦ Кикинда

У Геронтолошком центру Кикинда, као и сваке године, 1. октобра 2016. обележен је Међународни дан старијих особа. У пригодном програму учествовао је и дечји хор „Чуперак“ из Кикинде. У оквиру манифестације Октобар – месец посвећен старијим особама одржане су заједничке радионице корисника ГЦ Кикинда, чланова Клуба Геронтолошког центра и ученика кикиндских основних школа „Ђура Јакшић”, „Вук Караџић”, „Свети Сава” и „Жарко Зрењанин”. Био је то наставак вишегодишње плодне сарадње најмлађих и најстаријих становника Кикинде.  


Републичка заједница пензијског и инвалидског осигурања Србије

Године 1978. потписан је Самоуправни споразум о приступању Фондацији „Споменица солидарности” РС у својству суоснивача.

Заједнички се утврђивао програм активности Фондације за сваку годину.

Фондација се бавила:

  • развијањем и ширењем начела људске солидарности у области социјалне заштите;
  • организовањем добровољних хуманитарних акција ради обезбеђивања средстава за пружање помоћи у социјалној заштити;
  • остваривањем и развијањем сарадње са организацијама удруженог рада, друштвено-политичким заједницама, друштвеним организацијама у циљу заједничког рада на реализацији конкретних акција солидарности;
  • помагањем у школовању деце без родитељског старања и деце из породица у стању социјалне потребе путем сталних стипендија и пружањем повремених помоћи.

Споразум је садржао и да Фондација учествује и пружа помоћ у хуманитарним акцијама и решавању социјалних проблема, које покреће и решава Републичка заједница пензијског и инвалидског осигурања.

Републичка заједница пензијског и инвалидског осигурања је према Програму рада Фондације годишње улагала одређена новчана средства. Средства су улагана од 1978. до 1990. године.

Фондација „Споменица солидарности” основа је 1967. године, а 1991. године одлуком Скупштине оснивача, као правни следбеник, настаје Фондација „Солидарност Србије”.

Осигурање

Citaj mi

Права

Citaj mi

Прописи

Citaj mi

Статистика

Citaj mi