Vesti
Besplatan odmor u banjama
Besplatan desetodnevni odmor za penzionere, u jednoj od 25 srpskih banja, realizovaće se i u 2012. godini. Na oporavak će otići oko 9.500 starosnih, invalidskih i porodičnih penzionera svih kategorija.Pravo da se prijave na konkurs za korišćenje banjskog odmora, koji finansira Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, imaju svi penzioneri čije su penzije niže od 22.334 dinara. Uz ovo, uslov je da nemaju druga lična primanja i da nisu koristili besplatan oporavak o trošku Fonda u prethodnih pet godina, a za poljoprivrednike i najmanje deset godina „poljoprivrednog” staža osiguranja.
Besplatan oporavak uključuje i lekarski pregled, terapiju, kao i troškove prevoza u visini cene autobuske, odnosno vozne karte drugog razreda. Prijave se podnose opštinskim udruženjima penzionera, a privremeno raseljeni korisnici s Kosova i Metohije – ispostavi ili filijali Fonda u mestu prebivališta. Na istim mestima gde se podnose prijave penzioneri će moći da vide preliminarne liste, napravljene nakon bodovanja svih pristiglih prijava. Posle razmatranja uloženih žalbi istaći će se konačna rang-lista.
Spisak korisnika pravi se posebno za penzionere iz kategorije zaposlenih, samostalnih delatnosti i poljoprivrednika, a u okviru toga postoje liste za starosne, invalidske i porodične penzionere.
Na redosled na rang-listi utiče visina penzije, dužina staža osiguranja, dužina korišćenja penzije, dok korisnici prava na tuđu pomoć i negu dobijaju dodatnih 10 bodova. Pod jednakim uslovima, prednost ima stariji korisnik penzije.
Novina je to što će Fond snositi troškove za pratioca deteta koje koristi porodičnu penziju po osnovu nesposobnosti za samostalan život i rad.
Izmenjeni Pravilnik precizira da pravo na besplatnu rehabilitaciju nemaju korisnici prava na privremenu naknadu po osnovu II i III kategorije invalidnosti, kod kojih je izvršeno prevođenje privremene naknade u invalidsku penziju.
Članstvo u penzionerskim organizacijama nije uslov za korišćenje ovog prava.
Spisak banja
Spajanje vojnog i civilnog fonda
Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, koji se primenjuje od 1. januara 2011, vojni penzijski fond (SOVO) konsolidovan je sa RF PIO od 1. januara 2012. Konsolidacija Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika odnosi se samo na deo vezan za penzijsko i invalidsko osiguranje, pa je odredbama ovog zakona i precizirano da se obezbeđivanje i sprovođenje penzijskog i invalidskog osiguranja vojnih osiguranika odnosi na: pravo na penziju, pravo na dodatak za pomoć i negu, pravo na novčanu naknadu za telesno oštećenje i na pravo na naknadu pogrebnih troškova. Oko 50.000 vojnih penzionera imaće u Fondu status kao bivši zaposleni, a 37.000 vojnih osiguranika kao zaposleni koji rade na poslovima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem i koji mogu pod posebnim uslovima ostvarivati pravo na penziju.Јavni dug poljoprivrednicima
Zakonom iz 2006. godine 20,5 zaostalih penziјa poljoprivrednicima pretvoreno јe u јavni dug koјi јe, u proseku, iznosio po oko 83.000 dinara. Predviđeno јe da se dug vrati u četiri rate, od 2007. do 2010. godine, s tim da se na svaku obračunava kamata od 8,5 odsto na godišnjem nivou, od 1. јanuara 2006. do dana isplate. Datume isplate utvrđuјe Vlada.Prva rata (prosečno po oko 21.000 dinara) isplaćena јe ranije, 21. novembra 2006. godine, a pre roka, 15. јanuara 2007. godine, stigla јe i poslednja po redu, četvrta rata.
Penzionisani poljoprivrednici su 17. јanuara 2008. godine, praktično, primili drugu ratu duga koјa je, sa pripadaјućom kamatom od 17,61 odsto, prosečno iznosila oko 24.500 dinara. Za isplatu јe iz budžeta obezbeđeno 4,8 miliјardi dinara.
Prema odluci Vlade Srbije preostala rata ovog duga isplatiće se u celosti počev od 16. decembra 2011. godine, uz obračun kamate od 8,5 odsto na godišnjem nivou.
RF PIO pobednik na međunarodnom konkursu
Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje proglašen је za pobednika na internacionalnom konkursu DISKOBOLOS 2011.
Glavno priznanje „DISKOBOLOS 2011” Fond je dobio u kategoriji „Društvene delatnosti”, pod nazivom „ELEKTRONSKI I INTERNET SERVISI ZA UPLATE DOPRINOSA I JEDINSTVENE PRIJAVE NA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANjE”.
Svečana ceremonija uručenja priznanja održana je 20. decembra 2011. godine, u saradnji sa Skupštinom grada i uz prisustvo visokih društveno-političkih zvanica i predstavnika nominovanih institucija i kompanija.
Priznanje DISKOBOLOS, u organizaciji Jedinstvenog informatičkog saveza Srbije (JISA), već 17 godina predstavlja sinonim za najsavremenija poslovna rešenja zasnovana na primeni IKT – informacionih i komunikacionih tehnologija, a žiri je bio sastavljen od predsedavajućih iz IKT asocijacija Evrope, Evropske privredne komore i mnogih domaćih i inostranih IKT eksperata. S obzirom na to da smo priznanje dobili u veoma jakoj internacionalnoj konkurenciji i ako uzmemo u obzir da, kao Fond PIO, prvi put učestvujemo na ovom konkursu, može se slobodno reći da je time ovaj uspeh još značajniji. Ovom uspehu je doprinelo i učestvovanjе Fonda PIO na nekoliko domaćih i internacionalnih stručnih skupova i konferencija iz oblasti informacionih tehnologija (IS DOS 2010, INFOTECH 2011 i Smart e-Government 2011), na kojima smo imali prilike da svoja dostignuća predstavimo široj javnosti.
Najvrednije u ovom uspehu Fonda je to štoovo priznanje predstavlja i potvrdu da su napori koje smo u proteklom periodu zajedno uložili u unapređenjeposlovne politike i informacionih tehnologija u Fondu PIO rezultovali uspesima, koji su prepoznati i od drugih organizacija i institucija.
Procena radne sposobnosti osoba sa invaliditetom
Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje i Nacionalna služba za zapošljavanje formirali su komisije koje veštače procenu radne sposobnosti i mogućnosti zaposlenja ili održanja zaposlenja osoba sa invaliditetom, u skladu sa Zakonom o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom. Zahtevi za procenu radne sposobnosti podnose se Nacionalnoj službi za zapošljavanje, a samo izuzetno i Fondu PIO, uz zahtev za ostvarivanje prava na invalidsku penziju. Radi potpune primene međunarodne klasifikacije osoba sa invaliditetom i višestrukog pristupa takvim osobama, komisije sačinjavaju lekar specijalista prema osnovnom oboljenju podnosioca zahteva, psiholog, specijalista medicine rada i radnik NSZ.
Nacionalna služba formira predmet, radi socijalnu anketu i obaveštava Fond, koji dalje radi trijažu predmeta i termin-plan za zakazivanje pregleda. Pregledi se obavljaju u prostorijama Nacionalne službe prema prebivalištu podnosioca zahteva. Uz zahtev za procenu radne sposobnosti podnose se i odgovarajući medicinski dokazi o stanju zdravlja, odnosno o bolesti ili oštećenjima, koji mogu biti pribavljeni od bilo koje medicinske ustanove u Republici Srbiji.
Komisija organa veštačenja Republičkog fonda, koja obavlja poslove veštačenja za potrebe Nacionalne službe, procenjuje radnu sposobnost i mogućnost zaposlenja ili održanja zaposlenja u skladu sa usvojenim pravilnicima. Rešenje o proceni radne sposobnosti i mogućnosti zaposlenja ili održanja zaposlenja donosi Nacionalna služba za zapošljavanje, na osnovu nalaza, mišljenja i ocene Komisije organa veštačenja Republičkog fonda.
Pravilnikom o načinu praćenja izvršavanja obaveze zapošljavanja osoba sa invaliditetom i načinu dokazivanja izvršavanja te obaveze, predviđeno je da poslodavci do 5. u mesecu popune obrazac IOSI i predaju ga Poreskoj upravi na teritoriji svoga sedišta. Na ovaj način je zakonodavac obezbedio kontrolu primene svih odredaba zakona.
Zakonom o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom, donetim 2009. godine, predviđena je obaveza poslodavaca da zaposle određeni broj osoba sa invaliditetom: poslodavci koji imaju od 20 do 49 zaposlenih moraju da zaposle jednu osobu sa invaliditetom, na zaposlenih 50 moraju angažovati najmanje dve, i posle na svakih 50 zaposlenih još po jednu osobu sa invaliditetom.
Nacionalna služba formira predmet, radi socijalnu anketu i obaveštava Fond, koji dalje radi trijažu predmeta i termin-plan za zakazivanje pregleda. Pregledi se obavljaju u prostorijama Nacionalne službe prema prebivalištu podnosioca zahteva. Uz zahtev za procenu radne sposobnosti podnose se i odgovarajući medicinski dokazi o stanju zdravlja, odnosno o bolesti ili oštećenjima, koji mogu biti pribavljeni od bilo koje medicinske ustanove u Republici Srbiji.
Komisija organa veštačenja Republičkog fonda, koja obavlja poslove veštačenja za potrebe Nacionalne službe, procenjuje radnu sposobnost i mogućnost zaposlenja ili održanja zaposlenja u skladu sa usvojenim pravilnicima. Rešenje o proceni radne sposobnosti i mogućnosti zaposlenja ili održanja zaposlenja donosi Nacionalna služba za zapošljavanje, na osnovu nalaza, mišljenja i ocene Komisije organa veštačenja Republičkog fonda.
Pravilnikom o načinu praćenja izvršavanja obaveze zapošljavanja osoba sa invaliditetom i načinu dokazivanja izvršavanja te obaveze, predviđeno je da poslodavci do 5. u mesecu popune obrazac IOSI i predaju ga Poreskoj upravi na teritoriji svoga sedišta. Na ovaj način je zakonodavac obezbedio kontrolu primene svih odredaba zakona.
Zakonom o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom, donetim 2009. godine, predviđena je obaveza poslodavaca da zaposle određeni broj osoba sa invaliditetom: poslodavci koji imaju od 20 do 49 zaposlenih moraju da zaposle jednu osobu sa invaliditetom, na zaposlenih 50 moraju angažovati najmanje dve, i posle na svakih 50 zaposlenih još po jednu osobu sa invaliditetom.
Uvoz automobila za lica sa invaliditetom
Pravo na oslobađanje od plaćanja carine imaju svi invalidi sa oštećenjem najmanje 70 odsto. Uz zahtev koji se podnosi filijali Fonda u mestu prebivališta, potrebno je priložiti i rešenje o stepenu telesnog oštećenja, a ako ga nema, podneti zahtev za utvrđivanje stepena telesnog oštećenja. Invalidi mogu da ostvare pravo na kupovinu novih i polovnih automobila, shodno članu 216 Zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit preduzeća.
Osobe sa 70 odsto invaliditeta imaju pravo na oslobađanje od carine, a invalidi sa 100 odsto oštećenja oslobođeni su i carine i PDV. Molba za povraćaj poreza podnosi se Ministarstvu rada i socijalne politike (Nemanjina 22, Beograd), na propisanom obrascu koji se može preuzeti sa sajta Ministarstva. Lica sa 100 odsto telesnog oštećenja po jednom osnovu, osim zahteva za povraćaj prilažu i primerak potvrde na kojoj je carinarnica potvrdila da je PDV plaćen, zatim jedinstvenu carinsku deklaraciju overenu od nadležne carinarnice, fotokopiju lične karte i postojeću medicinsku dokumentaciju.
Vozilom uvezenim na ime invalida, bez njegovog prisustva, mogu da upravljaju samo članovi najuže porodice.
Naše penzije u inostranstvu
Penzije zarađene u Srbiji stižu u 20 zemalja sveta (ne računajući bivše jugoslovenske republike). Više od polovine, od ukupno 10.587 korisnika (podaci za septembar), živi u Nemačkoj, slede Austrija, Mađarska, Francuska, Češka, Švajcarska, Švedska, SAD... Ove naknade se isplaćuju tromesečno, zbog velikih administrativnih troškova i relativno niskih iznosa.
Bivše republike
Penzijski fond zaposlenih isplaćuje penzije za 30.977 korisnika (podaci za septembar) koji žive u državama bivše SFRJ (Makedonija 7.594, Republika Srpska 7.027, Hrvatska 6.801, Federacija BiH 5.878, Crna Gora 4.129 i Slovenija 1.702). Ukupan mesečni iznos ovih prinadležnosti je oko 392 miliona dinara.
"Nacionalne" penzije
Vlada Srbije dodeljuje "nacionalne" penzije, za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi, stvaraocima u oblasti književnosti, muzike, vizuelnih i scenskih umetnosti i kinematografije. Reč je o doživotnom, neprenosivom, mesečnom primanju u iznosu od 50.000 dinara.
"Sportske" penzije
Na osnovu Uredbe Vlade Srbije, više od 500 sportista i trenera (starijih od 35 godina), koji su osvojili medalje na olimpijskim i paraolimpijskim igrama i svetskim prvenstvima dobili su doživotna novčana priznanja, nazvana "sportske" penzije. Mesečni iznos je ravan visini jedne do tri prosečne neto zarade iz decembra prethodne godine.
Dobrovoljni penzijski fondovi
Zakonom o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima, koji se primenjuje od 1. aprila 2006. godine, građanima koji imaju interesovanja, ali i novca, omogućeno je da do penzije dođu i uplatama u privatne penzijske fondove. Uplate u ove fondove su dobrovoljne, dakle uplaćuje ih samo onaj ko to želi, a primenom ovog zakona ništa se ne menja u obaveznom penzijskom i invalidskom osiguranju.
Narodna banka Srbije je dosad izdala dozvole za rad sledećim dobrovoljnim penzijskim fondovima: Delta đenerali, Dunav, Rajfajzen future, DDOR Penzija plus, Garant Penzijsko društvo, NLB Nova penzija, Triglav, Hipo i Sosijete ženeral penzije.
Pravo na penziju stiče se sa 53 godine života, a krajnji rok da penzija počne da se koristi je 70 godina. Novac sa računa može da se podiže i pre 53. godine života, u slučaju vanrednih troškova lečenja ili nesposobnosti za rad. Zakon dozvoljava da se jednom uloženi novac prebaciti u drugi fond.