Vesti

Deseti susreti direktora fondova za penzijsko i invalidsko osiguranje

Jubilarni, 10. susreti direktora fondova za penzijskoi invalidsko osiguranje država nastalih na prostoru bivše SFRJ održani su od 21. do 23. juna u Beogradu, u organizaciji Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje i Zavoda za socijalno osiguranje Republike Srbije. Učesnici ovog skupa bili su direktori i predstavnici stručnih službi fondova i zavoda za penzijsko i invalidsko osiguranje Slovenije, Hrvatske, Republike Srpske, Federacije Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Makedonije. Gosti ovogodišnjih susreta bili su direktori i predstavnici stručnih službi zavoda za penzijsko osiguranje Nemačke (Bavarska jug), Austrije i Mađarske.

U državama nastalim na prostoru bivše SFRJ ima ukupno pet miliona korisnika prava, a osiguranika više od 6,5 miliona, i zajednički zadatak i odgovornost nosilaca obaveznog socijalnog osiguranja je da im pružimo brzu, jednostavnu i kvalitetnu uslugu, da im olakšamo ostvarivanje i korišćenje prava. Budući da su sve ove države, ne tako davno, činile jednu državu i da su naši pravni sistemi slični, da su nam i problemi slični, veliki broj naših građana ima staž u najmanje dve države, to zahteva da imamo intenzivnu i konstruktivnu saradnju u interesu građana i interesu institucija. Vrlo intenzivno Srbija, kao i ostale države nastale na prostoru SFRJ, sarađuje sa Nemačkom, Austrijom i Mađarskom i direktori zavoda za penzijsko osiguranje ovih država, sa saradnicima, bili su gosti ovogodišnjih susreta i učestvovali u stručnom delu. Ovakvi skupovisuprilikada direktori fondova razmene iskustva, predstave probleme sa kojima se susreću i unaprede saradnju, kako bi rad bio funkcionalniji i u interesu svih građana.Težišna tema ovogodišnjih susreta direktora fondova i zavoda bila je „Naplata potraživanja po osnovu neosnovane isplate penzija, posebno od dužnika sa prebivalištem u inostranstvu – problemi i iskustva”, što je problem koji ima svaka država, te je bilo dragoceno čuti na koji način se svaka od institucija bori da taj problem minimizira. Osim ove teme, na susretima se tradicionalno razmatraju pitanja efekata elektronske razmene podataka, informacije o novinama u zakonodavstvu i problemi u realizaciji sporazuma o socijalnom osiguranju.

Sa direktorima fondova i zavoda za penzijsko i invalidsko osiguranje razgovarao je i ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Zoran Đorđević, i tom prilikom ih informisao o penzionerskim karticama koje je Srbija obezbedila za sve penzionere, planovima i prioritetima Ministarstva u narednom periodu i naglasio da je jedan od važnih projekata resora kojim on rukovodi i izrada socijalnih karata.

Upravo na susretima direktora inicirane su, a kasnije realizovane u praksi, ideje o organizovanju savetodavnihdana na bilateralnom nivou za građane koji imaju staž u dve države ikojima se omogućujeda u državi u kojoj žive na jednom mestu, praktično jednom šalteru, dobiju informacije, savet i pravnu pomoć i reše svoj problem staža ili penzije za dve države u kojima imaju staž.Takođe, na susretima direktora fondova i zavoda pokrenuta je inicijativa o uspostavljanju bilateralne elektronske razmene podataka, koja je 2014. i 2015. godine dobila pravnu formu i od tadase, svakog meseca, razmenjuju podaci između fondova,koji doprinose i ažurnijem korišćenju prava građana, ali i zaštiti budžetskih sredstava fondova.

Srbija isplaćuje 46.097 korisnika penzija koji žive u nekoj od država nastalih na prostoru bivše SFRJ, što je na godišnjem nivou 50,9 miliona evra. Iz država regiona u Srbiju isplaćuje se 115.000 korisnika penzija, što na godišnjem nivou iznosi 182 miliona evra. To je značajan broj korisnika i veliki iznos sredstava koji se mesečno transferišu iz Srbije i u Srbiju.

Iz Nemačke u Srbiju se isplaćuje 47.054 penzija (oko 163 miliona evra godišnje), iz Austrije 27.195 penzija (oko 114 miliona evra godišnje), a iz Mađarske 252 penzije (oko 228.000 evra godišnje). Istovremeno, u Nemačku Srbija isplaćuje 8.514 korisnika penzija, u Austriju 2.150, a u Mađarsku 731 penziju.

Banjski kompleks „Žubor” u Kuršumlijskoj banji

Na osnovu Zaključka  Vlade od 19. aprila 2018. godine i Odluke Upravnog odbora Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje od 16.03.2018. godine objavljuje se oglas radi otuđenja nepokretnosti banjskog kompleksa „Žubor“ u Kuršumlijskoj banji putem prikupljanja pismenih ponuda.

OGLAS

Besplatna rehabilitacija u banjama

Pravo na besplatnu rehabilitaciju u zdravstveno-stacionarnim ustanovama i banjsko-klimatskim lečilištima tokom 2018. godine, u trajanju od 10 dana, imaju korisnici starosnih, invalidskih i porodičnih penzija koji imaju prebivalište na teritoriji Republike Srbije i čija je penzija do iznosa od 24.980,00 dinara. Od ukupnih sredstava za društveni standard korisnika (421,16 miliona dinara), a na osnovu visine izdvojenih sredstava za besplatnu rehabilitaciju, u jednoj od 25 srpskih banja, ove godine će otići oko 14.000 penzionera.

U besplatnu rehabilitaciju uključeni su troškovi prevoza u visini cene autobuske, odnosno vozne karte drugog razreda. Fond će snositi troškove za pratioca deteta koje koristi porodičnu penziju po osnovu nesposobnosti za samostalan život i rad,dok će i slepi penzioneri koji dobiju rehabilitaciju o trošku Fonda imati i pratioca kome će boravak takođe biti besplatan.

Pravo na besplatnu rehabilitaciju imaju penzioneri iz kategorije zaposlenih, samostalnih delatnosti i poljoprivrednici, koji, osim penzije koja je niža od gore navedenog iznosa, nemaju druga lična primanja, kao i penzioneri koji su to pravo ostvarili primenom domaćih propisa i na osnovu međunarodnih ugovora, pod uslovom da zbir tih penzija ne prelazi gore navedeni iznos (preračunato po srednjem kursu NBS na dan 31. 1. 2018. godine 1€ = 118,7428 dinara).

Pravo na korišćenje besplatne rehabilitacije imaju korisnici penzija koji to pravo nisu koristili u poslednjih pet godina.

Članstvo u penzionerskim organizacijama nije uslov za korišćenje ovog prava.

Pravo na besplatnu rehabilitaciju nemaju korisnici prava na privremenu naknadu po osnovu II i III kategorije invalidnosti, kod kojih je izvršeno prevođenje privremene naknade u invalidsku penziju.

Prijave na oglas se podnose zaključno sa 13. aprilom 2018. godine.

Ministri Đorđević i Topilin o sprovođenju Sporazuma o socijalnoj sigurnosti

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević sastao se u Moskvi sa resornim ministrom Ruske Federacije Maksimom Anatoljevičem Topilinom.
Ministar Đorđević se u razgovoru sa Topilinom osvrnuo na tradicionalno dobre i prijateljske odnose Srbije i Rusije, posebno kada je reč o strateški važnim pitanjima, što kako je rekao, potvrđuju i česti susreti dvojice predsednika Aleksandra Vučića i Vladimira Putina.
Ključna tema sastanka Đorđevića i Topilina bio je tekst Administrativnog sporazuma za primenu Sporazuma o socijalnoj sigurnosti između Srbije i Rusije, koji je potpisan u Moskvi 19. decembra prošle godine, koji je uslov za početak primene ovog Sporazuma.
„Imao sam posebnu želju da, kao ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, posle nekoliko godina pregovora konačno stavim tačku na Sporazum o socijalnoj sigurnosti, jer je on veoma važan za naše dve zemlje. Sada je važno da narednim korakom omogućimo njegovu primenu i verujem da ćemo do kraja godine svim građanima Srbije i Rusije omogućiti da ostvare svoja prava, bez obzira u kojoj zemlji rade“, rekao je ministar Đorđević.
Ministar Đorđević naveo je koliko je važan Sporazum, jer reguliše ostvarivanje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja, i to pravo na starosnu, prevremenu starosnu penziju, invalidsku i porodičnu penziju.
„Kada potpuno usaglasimo sve tačke Administratinog sporazuma, radnici koji rade u Srbiji i Rusiji, imaće pravo na davanja u slučaju povrede na radu i profesionalne bolesti, ali i pravo na naknadu pogrebnih troškova. Sporazum će se primenjivati i na osigurane slučajeve nastale pre njegovog stupanja na snagu, što podrazumeva da će naši građani ostvariti pravo na penziju za godine rada još iz vremena SFRJ. Smatram da je Sporazum posredni stimulans za sve investitore iz Rusije da dođu u Srbiju i duboko verujem da će do toga u najskorije vreme i doći“, rekao je Đorđević nakon sastanka sa Topilinom.
Đorđević je ruskog kolegu Topilina, upoznao o najnovijoj meri Vlade Srbije da promeni demografsku sliku Srbije, donošenjem Strategije podsticanja rađanja.
,,Srbija po uzoru Rusiju, može da primeni mere i uskladi ih sa srpskim Zakonom o finansijskoj podršci porodicama sa decom. Upoznat sam sa rezultatima koji su kod vas i više nego pozitivni i poslednjih 10 godina imate mnogo bolju demografsku sliku i veći broj dece. Srbija i Rusija kroz istoriju imaju mnogo sličnosti, a samim tim i po demografskoj slici, iako je Srbija znatno manja, verujem da vaša praksa i iskustvo mogu mnogo doprineti da se pozitivan rast nataliteta za koju godinu vidi i u Srbiji“, rekao je ministar Đorđević.
Ministar Topilin zahalio je ministru Đorđeviću na drugoj poseti Moskvi, nakon uspešne posete u decembru i istakao da su uzajamne posete dobar znak da odnosi Rusije i Srbije idu u pravom smeru, dajući dobre rezultate.
Ruski ministar rada i socijalne zaštite Topilin, upoznao je ministra Đorđevića sa konkretnim merama za podsticaj rađanja, koje se primenjuju i danas u Rusiji, a dale su konkretne rezultate i Rusija danas ima mnogo veći broj porodica sa više dece u poslednjih nekoliko godina.
Đorđević je posebno zahalio ministru Topilinu na višegodišnjoj podršci Rusije na očuvanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta Republike Srbije kao i na sve intenzivnijoj saradnji dva resorna ministarstva.
Đorđević i Topilin usaglasili su konkretne korake za buduću saradnju dva ministartsva, kako iz resora socijalne politike tako i sektora rada.

Usklađivanje penzija profesionalnih vojnih lica

– produžen rok do kraja 2018. godine

Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje je, u skladu sa Zaključkom Vlade Republike Srbije od 19. decembra 2015. godine, uskladio penzije profesionalnih vojnih lica ostvarene do 31.12.2008. godine, tako što je na penzije uvećane od 1. januara 2008. godine za procenat usklađivanja od 4,21% utvrđen Odlukom o usklađivanju vojnih penzija za 2007. godinu, primenio procenat usklađivanja od 6,57%, čime je obezbeđeno da ukupno usklađivanje penzije na mesec decembar 2007. godine iznosi 11,06%, što je uvećanje u skladu sa članom 75 Zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju. Isplata usklađenog iznosa penzije vrši se počev od isplate penzije za mesec novembar 2015. godine.

RF PIO je utvrdio iznos obaveze nastale po ovom osnovu za period od 1. januara 2008. godine do 31. oktobra 2015. godine uvećane za indeks cena na malo, odnosno indeks potrošačkih cena, od meseca u kome je trebalo da bude izvršena svaka pojedinačna isplata ovako usklađenog iznosa penzije, koji će, na osnovu zaključenih ugovora o vansudskom poravnanju, isplatiti jednokratno, u mesecu u kojem je ugovor i zaključen, a najkasnije narednog meseca, što zavisi od datuma potpisivanja ugovora i utvrđene dinamike isplate.

Zbog velikog interesovanja vojnih penzionera da se produži rok za zaključivanje ugovora o vansudskom poravnanju, Vlada Republike Srbije je donela Zaključak od 8. marta 2018. godine kojim je produženo zaključivanje ugovora o vansudskom poravnanju po zahtevima podnetim do 31. decembra 2018. godine.

Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje će svim korisnicima vojnih penzija, odnosno članovima njihovih porodica, koji nisu zaključili ugovor o vansudskom poravnanju, ponovo dostaviti obaveštenje na kućnu adresu.

Korisnici vojnih penzija, odnosno članovi njihovih porodica koji ne prime navedeno obaveštenje treba da se, u što kraćem roku od dana objavljivanja ovog obaveštenja, obrate nadležnoj filijali Fonda radi podnošenja Zahteva za isplatu razlike penzije po osnovu vanrednog usklađivanja penzija, na osnovu koga će biti zaključen ugovor o vansudskom poravnanju. Obrazac navedenog zahteva se može preuzeti sa zvaničnog sajta Fonda www.pio.rs ili u svakoj filijali Fonda. Korisnici vojnih penzija, odnosno članovi njihovih porodica sa prebivalištem van teritorije Republike Srbije, mogu radi smanjenja troškova i brzine vođenja postupka ovlastiti drugo lice da u njihovo ime preduzmu sve pravne radnje potrebne za isplatu po ovom osnovu.

Usklađivanje penzija

Zakonom o izmenama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju iz decembra 2014. godine, uređeno je da se za vreme primene Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija, penzije mogu povećavati samo u skladu sa zakonom kojim se uređuje budžetski sistem i zakonom kojim se uređuje budžet.
Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu iz decembra 2014. godine, uređeno je da se povećanje penzija može vršiti samo u godini u kojoj se na osnovu planskih dokumenata nadležnih organa očekuje odnosno procenjuje da će učešće penzija u BDP biti do 11 odsto, ali tako da i nakon uvećanja, učešće penzija u BDP ne bude iznad navedenog procenta. O procentu povećanja odlučuje Vlada, na predlog Ministarstva.
Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu iz decembra 2015. godine, propisano je da se izuzetno u 2016. godini penzije mogu povećati za 1,25 odsto. Zaključkom Vlade RS iz januara 2016. godine, penzije i naknade za decembar 2015. godine, kao i vrednost opšteg boda, uvećane su za 1,25 odsto.
Na osnovu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, usvojenom decembra 2016. godine, uvećan je iznos penzija koje isplaćuje Fond PIO za 1,5 odsto počev od isplate za decembar, kao i iznos novčanih naknada i opšteg boda.
Od decembra 2017. godine, na osnovu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, uvećan je iznos penzija koje isplaćuje Fond PIO, novčanih naknada i opšteg boda za 5,0 odsto. Ovim usklađivanjem, najniži zakonski iznos penzije povećan je sa 13.655,92 na 14.338,72 dinara, a za poljoprivredne penzionere sa 10.735,97 na 11.272,77 dinara, dok je najviši iznos penzije povećan je sa 125.775,63 na 132.065,01 dinara.
Usvojenim izmenama Zakona o privremenom uređivanju načina isplate u decembru 2016. godine, utvrđeno je da se iznosi limita usklađuju sa rastom penzija. Nakon usklađivanja penzija od 5% za decembar 2017. godine, ovi limiti iznose 26.643,75 dinara i 42.630,00 dinara. Podizanjem limita na ovaj način obezbeđuje se da usklađivanje penzija ne prouzrokuje povećanje broja korisnika kojima se penzija umanjuje.

Obaveštenje za poslodavce

Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o radu, koji je stupio na snagu 25. decembra 2017. godine, propisano je da je poslodavac dužan da jedinstvenu prijavu na obavezno socijalno osiguranje podnese Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja, najkasnije pre stupanja zaposlenog ili drugog radno angažovanog lica na rad.

Odjava sa osiguranja i promene u toku osiguranja, u skladu sa Zakonom o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja, moraju se izvršiti najviše tri radna dana od dana prestanka zaposlenja, odnosno dana nastale promene u osiguranju.  

Evidentno je da se veliki broj poslodavaca ne pridržava roka propisanog izmenama Zakona o radu, roka propisanog Zakonom o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja, zbog čega zaposleni, kod tih poslodavaca imaju problema prilikom ostvarivanja prava iz obaveznog socijalnog osiguranja. 

Poslodavac koji ne prijavi zaposlenog u propisanom roku, čini prekršaj za koji je utvrđena novčana kazna po Zakonu o Centralnom registru  obaveznog socijalnog osiguranja i to za poslodavce sa svojstvom pravnog lica novčana kazna od 300.000 do 1.500.000 dinara, a za poslodavce fizička lica (preduzetnike) novčana kazna od 50.000 do 500.000 dinara.

Imajući u vidu zakonske odredbe, Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje će, u skladu sa Zakonom o PIO, po isteku navedenih rokova za prijave i odjave zaposlenih, na svojim šalterima primati samo zahteve za utvrđivanje i prestanak svojstva osiguranika, uz koje poslodavci moraju da dostave odgovarajuće dokaze i prilože potrebnu dokumentaciju neophodnu za utvrđivanje svojstva osiguranika, odnosno činjenica o početku i prestanku rada. Utvrđivanje i prestanak svojstva osiguranika podrazumeva sprovođenje upravnog postupka predviđenog zakonom, koji traje do 60 dana i donošenje posebnog rešenja po ovim zahtevima. Nakon pravnosnažnosti rešenja Fond unosi podatke iz rešenja u Jedinstvenu bazu Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja.

Još jednom apelujemo na poslodavce da svoje zaposlene prijavljuju na obavezno osiguranje i odjavljuju sa osiguranja u zakonskom roku  i to elektronskim putem, u skladu sa Zakonom o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja. Naglašavamo da nepoštovanje rokova za prijavu i odjavu zaposlenih od strane poslodavaca ima za posledicu  da, u periodu trajanja postupka utvrđivanja svojstva osiguranika, lica kojima se utvrđuje svojstvo osiguranika ne mogu da ostvaruju prava iz obaveznog socijalnog osiguranja.

Novi sertifikati za primenu međunarodnih standarda u Fondu

U Republičkom Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje krajem maja 2017. godine je sprovedena resertifikaciona provera sistema kvaliteta ISO 9001 i sistema bezbednosti informacija ISO 27001. Fond je prilikom resertifikacije prešao na novo izdanje standarda ISO 9001 iz 2015. godine, čemu je prethodilo usaglašavanje dokumentacije sistema i obuke zaposlenih u cilju što bolje pripreme.

Ocena proverivača sertifikacionog tela SGS d.o.o. po pitanju primene oba standarda u Fondu je pozitivna, što podrazumeva dobijanje novih sertifikata za ove standarde, koji će važiti naredne tri godine. Konstatovano je da nema neusaglašenosti, već su samo date opservacije i preporuke za unapređenje oba sistema.

Međunarodni standardi kvaliteta i bezbednosti informacija se u Fondu primenjuju od 2014. godine. Unapređenje rada u svim segmentima, približavanje korisnicima i omogućavanje da na najbrži i najefikasniji način ostvare svoja prava jesu permanentni ciljevi Fonda, a primena međunarodnih standarda u velikoj meri utiče na kvalitet usluga koje se pružaju građanima i obezbeđuje da čuvanje i upravljanje informacijama bude na još višem nivou.

Potvrda o životu

Fond PIO besplatno overava potvrde o životu korisnicima koji imaju prebivalište u Srbiji, a primaju inostranu penziju. Overa potvrda o životu može se obaviti u svim filijalama Fonda, službama filijala i ispostavama, a korisniku je potrebna samo lična karta radi identifikacije.

Korisnik prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja (penzija, novčana naknada itd.) potvrdom o životu dokazuje da je živ isplatiocu osiguranja.

Korisnik penzijepo domaćim propisima, odnosno novčane naknade, takođe je dužan  da dostavi potvrdu o životu Fondu PIO, ukoliko takav zahtev dobije od Fonda.

Obrasci potvrda o životu:

  1. Potvrda o životu  - Austrija
  2. Potvrda o životu  - Bugarska
  3. Potvrda o životu  - Crna Gora
  4. Potvrda o životu  - Federacija BiH
  5. Potvrda o životu  - Francuska
  6. Potvrda o životu  - Hrvatska
  7. Potvrda o životu  - Kipar
  8. Potvrda o životu  - Makedonija
  9. Potvrda o životu  - Nemačka
  10. Potvrda o životu  - Republika Srpska
  11. Potvrda o životu  - Slovačka
  12. Potvrda o životu  - Slovenija
  13. Potvrda o životu  - Srbija

Zaključak Vlade o povezivanju staža u 2017. godini

Zaključkom Vlade Republike Srbije, od 3. februara 2017. godine, produžen je rok do 31. 12. 2017. godine za povezivanje staža osiguranja za:

• bivše zaposlene u subjektima privatizacije i preduzećima za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom, koji su na dan 13. avgusta 2014. godine u poslovnom imenu imali oznaku „u restrukturiranju“, koji su stekli uslov za penziju, ali im poslodavac nije uplatio doprinose za ceo period rada, kao i za zaposlene u pomenutim preduzećima koji u 2017. godini ispunjavaju uslove za penziju i kojima po tom osnovu prestaje radni odnos i

• bivše zaposlene u stečajnim dužnicima nad kojima je stečaj otvoren u 2015, 2016. i 2017. godini i u kojima je Agencija za licenciranje stečajnih upravnika imenovana za stečajnog upravnika.

Iz budžeta Republike Srbije obezbeđena su sredstva za uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje za zaposlene u preduzećima kojima se povezuje staž po ovom Zaključku, na najnižu mesečnu osnovicu.

Zaključak Vlade

Procedura za privatizaciju

Procedura za stečaj

Zahtev za povezivanje staža zaposlenima i bivšim zaposlenima u subjektima privatizacije

Elektronska predaja prijava M-4

Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, od 15. marta 2016. godine, omogućuje poslodavcima uslugu elektronskog podnošenja zahteva i predaju prijave M-4 za 2015. godinu, preko veb servisa ELEKTRONSKA PREDAJA PRIJAVA M-4 (E-M4) na sajtu Fonda (www.pio.rs). Nakon provere podataka sa elektronski primljenih M4 prijava za 2015 godinu, Fond od  15. 8. 2016. mejlom obaveštava poslodavce  o statusu podnetog zahteva i elektronski poslate M4 prijave. Mejl sadrži i linkove za preuzimanje digitalno potpisanih M4 prijava i zapisnika od strane nadležnih referenata Fonda.

Novim servisom Fond PIO omogućuje poslodavcima da na vreme ispune svoje zakonske obaveze dostave prijave M-4 za 2015. godinu, jednostavno i bez čekanja na šalterima filijala Fonda, a osim elektronskog zahteva i popunjene prijave M-4, poslodavci neće dostavljati drugu dokumentaciju, jer će Fond proveru podataka unetih u prijavu M-4 vršiti na osnovu podataka Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja.

Pored podnošenja zahteva elektronskim putem, poslodavci će zahtev za podnošenje prijava M-4 za 2015. godinu sa popunjenim obrascima prijava M-4, moći da podnose i preko šaltera Fonda PIO.

Novi veb servis za elektronsko podnošenje zahteva važi samo za dostavu prijava M-4 za 2015. godinu. Poslodavci koji u ovoj godini dostavljaju prijave M-4 za 2014. i ranije godine, zahteve će podnositi na način na koji su to činili i prethodnih godina, na šalterima Fonda, uz dostavljanje dokaza navedenih u zahtevu (finansijska dokumentacija) ako imaju manje od 50 zaposlenih. U slučaju više od 50 zaposlenih, ne dostavlja se dokumentacija, već se kontrola podataka vrši u prostorijama poslodavca, u terminima usaglašenim sa samim poslodavcima.

Uvođenje usluge elektronskog podnošenja zahteva za dostavu prijave M-4, samo je prvi korak ka olakšavanju ove procedure za poslodavce i smanjenju dugih redova pred šalterima, sa ciljem pronalaženja dugoročnog rešenja i prelaska na više nivoe elektronskog poslovanja.

Radna knjižica

Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o radu („Službeni glasnik RS“br. 75/14), koji je stupio na snagu jula 2014. godine, propisano je da član 204. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“br. 24/05, 61/05, 54/09 i 32/13) i Pravilnik o radnoj knjižici („Službeni glasnik RS“ br. 17/97), prestaju da važe od 1.januara 2016. godine.

Istim članom Zakona propisano je da radne knjižice izdate zaključno sa 31.12.2015. godine nastavljaju da se koriste kao javne isprave. Podaci iz radne knjižice kao dokumenta mogu se i dalje u nekim slučajevima koristiti kao dokaz o osiguranju u prethodnom periodu za ostvarivanje prava iz radnog odnosa, penzijskog i invalidskog osiguranja i drugih prava u skladu sa zakonom.

Ukidanje radnih knjižica nema nikakvih negativnih posledica, s obzirom da su u međuvremenu svi organi i organizacije uskladili svoje propise i da su prešli na elektronsku upravu.

Sistem elektronske baze podataka o osiguranju u Fondu PIO već funkcioniše, jer je poslodavac dužan da za zaposlenog s kojim zasniva ili prekida radni odnos, podnese Jedinstvenu prijavu na obavezno socijalno osiguranje (obrazac M). U ovu prijavu poslodavac unosi podatke o početku obaveznog socijalnog osiguranja, promena u toku osiguranja i odjave sa osiguranja, tako da elektronska baza matične evidencije Fonda sadrži više podataka od radne knjižice.

Poslodavac jedinstvenu prijavu na obavezno socijalno osiguranje podnosi neposredno preko Portala Centralnog registra (CROSO) u elektronskom obliku ili sa dokazima o zasnivanju ili prestanku radnog odnosa odlazi u RFPIO ili RFZO gde će se izvršiti elektronsko evidentiranje prijave.

Ukoliko su zaposlenima potrebni dokazi o podacima iz osiguranja, mogu dobiti uverenje u Fondu PIO o svim periodima zaposlenja, odnosno osiguranja. Podaci o osiguranju koji su registrovani u elektronskoj bazi podataka Fonda su u svakom momentu dostupni osiguranicima, a uz PIN kod mogu i elektronski da prate i proveravaju svoje podatke.

Pregled sporazuma o elektronskoj razmeni podataka

U proteklom periodu RF PIO je potpisao više Sporazuma o elektronskoj razmeni podataka iz oblasti penzijskog i invalidskog osiguranja i Tehničkih protokola o elektronskoj razmeni sa nosiocima penzijskog osiguranja drugih država sa područija bivše SFRJi to:

  • 11. septembra 2014. godine u Zagrebu, zaključen sa Hrvatskim zavodom za mirovinsko osiguranje;
  • 20. februara 2015. godine u Banjaluci, zaključen sa Fondom penzijskog i invalidskog osiguranja Republike Srpske;
  • 25. maja 2015. godine u Beogradu, zaključen sa Zavodom za pokojninsko i invalidsko zavarovanje Slovenije;
  • 23. jula 2015.godine u Podgorici, zaključen sa Fondom penzijskog i invalidskog osiguranja Crne Gore;
  • 20. novembra 2015. godine, zaključen sa Fondom penzijskog i invalidskog osiguranja Makedonije.

Elektronskom razmenom podataka između fondova prvenstveno će se ubrzati razmena podataka, smanjiti troškovi i olakšati ostvarivanje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja korisnika i osiguranika koji imaju staž u navedenim državama.

Novčana naknada za pogrebne troškove poljoprivrednih penzionera

Kao što je već poznato, Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju predviđeno je da lica koja su snosila pogrebne troškove po osnovu smrti korisnika penzije imaju pravo na novčanu naknadu za pogrebne troškove, koje im, po dostavljanju predviđene dokumentacije, isplaćuje Fond PIO. Pravo na novčanu naknadu za pogrebne troškove ostvaruje lice koje je najčešće član porodice preminulog korisnika, ili lice koje je realno snosilo troškove sahrane.

U periodu od 1. januara 2008, kada su se fondovi konsolidovali u jedinstven Fond, do 30. septembra 2013. godine, Fond PIO je isplaćivao novčanu naknadu za pogrebne troškove u visini od jedne i po prosečne penzije u prethodnom kvartalu, obračunato po kategorijama osiguranika. S obzirom na to da različiti iznosi i dužina plaćanja doprinosa dovode i do različitog iznosa prosečnih penzija,  i iznos novčanih naknada po kategorijama penzionera bio je različit. Za ovaj način postupanja, Fond je imao podršku  u mišljenju Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, iz januara 2008. godine, odnosno iz perioda kada je sprovođena konsolidacija fondova.   

Po preporuci Državne revizorske institucije, Fond od 1. oktobra 2013. godine utvrđuje visinu iznosa novčane naknade za pogrebne troškove u iznosu jedne i po prosečne penzije u Fondu u prethodnom kvartalu, u istom iznosu za sve kategorije osiguranika. 

Shodno tome, sva lica koja su, u pomenutom periodu, naplatila novčane naknade za pogrebne troškove po osnovu smrti poljoprivrednih penzionera, imaju pravo na naplatu razlike novčane naknade. Fond PIO poziva sva lica kojima pripada ovo pravo da se jave organizacionoj jedinici Fonda koja im je isplatila novčanu naknadu. Zahtev za isplatu razlike naknade pogrebnih troškova je potrebno podneti filijali, službi filijale, odnosno organizacionoj jedinici Fonda koja je vršila poslove obračuna i isplate penzija za umrlog korisnika penzije i isplatila naknadu pogrebnih troškova, a obrazac zahteva građani mogu naći u svim organizacionim jedinicama, kao i na sajtu Fonda PIO www.pio.rs.

Prema podacima Fonda PIO, pravo na isplatu ove razlike ima 66.338 lica, kojima je u periodu od 1. januara 2008. do 30. septembra 2013. godine izvršena isplata novčanih naknada za pogrebne troškove preminulih poljoprivrednih penzionera. Fond je u dnevnim novinama objavio obaveštenje i pozvao sva lica koja su u ovom periodu naplatila novčanu naknadu za pogrebne troškove po osnovu smrti poljoprivrednih penzionera da se jave nadlaženoj organizacionoj jedinici, kako bi ostvarili pravo na razliku u novčanoj naknadi.

Fond je ponudio sistemsko rešenje ovog pitanja, kako bi se tamo gde ima osnova, na najbrži i najracionalniji način izvršila isplata, tako da nema potrebe da građani podnose pojedinačne tužbe.

Otvorena vrata direktora Fonda

Pored postojećih načina komunikacije Fonda sa strankama, omogućili smo korisnicima i osiguranicima da razgovaraju sa najvišim rukovodstvom Fonda, tako da je svaki četvrtak u nedelji, u periodu od 10.00 do 13.00 časova, stalni termin kada zainteresovani građani mogu doći kod direktora Fonda, direktora Pokrajinskog Fonda ili direktora nadležne filijale, kako bi izneli svoj eventualni problem u ostvarivanju prava iz PIO. Na ovaj način doprinećemo bržem i kvalitetnijem radu Fonda i bržem rešavanju pitanja i problema korisnika i osiguranika.

 Već na prvim susretima direktora Fonda sa strankama, po principu otvorenih vrata, pokazalo se  zapaženo interesovanje, naročito korisnika penzija, a najčešća pitanja i problemi zbog kojih su tražili pomoć direktora Fonda odnose se na nemogućnost da im se donesu konačna rešenja zbog neplaćenih doprinosa, pitanje potvrđivanja staža u državama regiona, pitanje beneficiranog staža.

Brojevi telefona na koje možete zakazati svoj termin dostuni su na  našem sajtu u meniju Poslovna mreža,  lifletima   ili preko Kontakt centra 0700-017-017 ili 011/3060-680.

Zakon o rehabilitaciji

Zakonom o rehabilitaciji uređuje se rehabilitacija i pravne posledice rehabilitacije lica koja su iz političkih, verskih, nacionalnih ili ideoloških razloga lišena života, slobode ili drugih prava. Rehabilitovano lice, po zakonu, ima pravo na poseban staž, koji mu se računa u dvostrukom trajanju za vrema lišenja slobode, kao i prava na mesečnu novčanu naknadu. Istovremeno, rehabilitivanom licu priznaje se vreme nezaposlenosti po prestanku lišenja slobode kao poseban penzijski staž u efektivnom trajanju, a najduže do dve godine, ako je nezaposlenost nastupila zbog povrede prava i sloboda u smislu ovog Zakona.

Uslov za ostvarivanje prava na mesečnu novčanu naknadu jeste da rehabilitovano lice ima najmanje osam godina posebno priznatog penzijskog staža. Poseban penzijski staž priznat po Zakonu o rehabilitaciji nije isto što i staž po Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju, pa se ne registruje u matičnoj evidenciji i ne uzima se za ostvarivanje prava na penziju, odnosno za ponovno određivanje visine penzije. Poseban penzijski staž po Zakonu o rehabilitaciji predstavlja samo osnov za ostvarivanje prava na mesečnu novčanu naknadu.

Rehabilitovano lice, uz zahtev, podnosi dokaze potrebne za odlučivanje i to: presuda kojom se lice rehabilituje, dokaze koji sadrže podatke o dužini trajanja lišenja slobode, odnosno dokaze o nezaposlenosti po prestanku lišenja slobode. Takođe, radi isplate mesečne novčane naknade, podnosilac zahteva dostavlja dokaz o otvorenom tekućem računu. Na osnovu kompletne dokumentacije koju rehabilitovana lica prilažu uz zahtev, filijale Fonda donose rešenje o pravu i visini novčane naknade i taj postupak je u toku, a oni koji su dobili pozitivna rešenja već su u sistemu isplate naknada.

Mesečna novčana naknada (poseban dodatak) se, shodno Zakonu o rehabilitaciji, utvrđuje u visini od 50% prosečne mesečne zarade u Republici Srbiji u prethodnoj godini (bez poreza i doprinosa, koju objavljuje Republički zavod za statistiku). Pravo na mesečnu novčanu naknadu rehabilitovano lice ostvaruje od dana podnetog zahteva.
Mesečna novčana naknada za lica rehabilitovana po Zakonu o rehabilitaciji iznosi:

  • 18.988,00 dinara za 2012. godinu
  • 20.688,50 dinara za 2013. godinu
  • 21.966,00 dinara za 2014. godinu
  • 22.265,00 dinara za 2015. godinu 
  • 22.216,00 dinara za 2016. godinu
  • 23.049,00 dinara za 2017. godinu 
  • 23.947,00 dinara za 2018. godinu

Mesečna novčana naknada rehabilitovanim licima isplaćuje se jednom mesečno, 15-og u mesecu za prethodni mesec.

U slučaju smrti korisnika prava na mesečnu novčanu naknadu (poseban dodatak), lice koje je snosilo troškove sahrane nema pravo na naknadu pogrebnih troškova.

Neisplaćeni iznosi mesečne novčane naknade (posebnog dodatka) koji pripadaju korisniku do dana njegove smrti, predmet su ostavinskog rešenja kojim se utvrđuje zakonski naslednik.

Procena radne sposobnosti osoba sa invaliditetom

Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje i Nacionalna služba za zapošljavanje formirali su komisije koje veštače procenu radne sposobnosti i mogućnosti zaposlenja ili održanja zaposlenja osoba sa invaliditetom, u skladu sa Zakonom o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom. Zahtevi za procenu radne sposobnosti podnose se Nacionalnoj službi za zapošljavanje, a samo izuzetno i Fondu PIO, uz zahtev za ostvarivanje prava na invalidsku penziju. Radi potpune primene međunarodne klasifikacije osoba sa invaliditetom i višestrukog pristupa takvim osobama, komisije sačinjavaju lekar specijalista prema osnovnom oboljenju podnosioca zahteva, psiholog, specijalista medicine rada i radnik NSZ. 

Nacionalna služba formira predmet, radi socijalnu anketu i obaveštava Fond, koji dalje radi trijažu predmeta i termin-plan za zakazivanje pregleda. Pregledi se obavljaju u prostorijama Nacionalne službe prema prebivalištu podnosioca zahteva. Uz zahtev za procenu radne sposobnosti podnose se i odgovarajući medicinski dokazi o stanju zdravlja, odnosno o bolesti ili oštećenjima, koji mogu biti pribavljeni od bilo koje medicinske ustanove u Republici Srbiji. 

Komisija organa veštačenja Republičkog fonda, koja obavlja poslove veštačenja za potrebe Nacionalne službe, procenjuje radnu sposobnost i mogućnost zaposlenja ili održanja zaposlenja u skladu sa usvojenim pravilnicima. Rešenje o proceni radne sposobnosti i mogućnosti zaposlenja ili održanja zaposlenja donosi Nacionalna služba za zapošljavanje, na osnovu nalaza, mišljenja i ocene Komisije organa veštačenja Republičkog fonda.

Pravilnikom o načinu praćenja izvršavanja obaveze zapošljavanja osoba sa invaliditetom i načinu dokazivanja izvršavanja te obaveze, predviđeno je da poslodavci do 5. u mesecu popune obrazac IOSI i predaju ga Poreskoj upravi na teritoriji svoga sedišta. Na ovaj način je zakonodavac obezbedio kontrolu primene svih odredaba zakona.

Zakonom o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom, donetim 2009. godine, predviđena je obaveza poslodavaca da zaposle određeni broj osoba sa invaliditetom: poslodavci koji imaju od 20 do 49 zaposlenih moraju da zaposle jednu osobu sa invaliditetom, na zaposlenih 50 moraju angažovati najmanje dve, i posle na svakih 50 zaposlenih još po jednu osobu sa invaliditetom.

Naše penzije u inostranstvu

Penzije i ostala prava  ostvarena u Srbiji stižu u 26 zemalja sveta (ne računajući bivše jugoslovenske republike). Prema podacima u 2017. godinu od ukupno 13.068 korisnika više od polovine živi u Nemačkoj - 8.514 korisnika, slede Austrija sa 2.150 korisnika, Mađarska sa 731 korisnika, u Švedskoj je 308 korisnika, u Francuskoj 249, u Švajcarskoj 195, u SAD 125, u Češkoj 142 korisnika, ....
U Brazil i Grčku šalje se po jedna penzija, u Meksiko i Novi Zeland po četiri, u Tursku pet, Kipar šest .....
Tokom 2017. godine po ovom osnovu je transferisano 1,278 milijardi dinara, a ove prinadležnosti isplaćuju se tromesečno, zbog visokih administrativnih troškova i relativno niskih iznosa.

Bivše republike

Penzijski fond isplaćuje penzije i ostala prava za 46.097 korisnika (podaci i 2017. godinu) koji žive u državama bivše SFRJ (Republika Srpska 11.662, Hrvatska 11.496, Federacija BiH 7.965, Crna Gora 6.207, Makedonija 5.640  i  Slovenija 3.127).

Dobrovoljni penzijski fondovi

Zakonom o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima, koji se primenjuje od 1. aprila 2006. godine, građanima koji imaju interesovanja, ali i novca, omogućeno je da do penzije dođu i uplatama u privatne penzijske fondove. Uplate u ove fondove su dobrovoljne, dakle uplaćuje ih samo onaj ko to želi, a primenom ovog zakona ništa se ne menja u obaveznom penzijskom i invalidskom osiguranju. 

Pravo na penziju stiče se sa 58 godine života, a krajnji rok da penzija počne da se koristi je 70 godina. Novac sa računa može da se podiže i pre 58. godine života, u slučaju vanrednih troškova lečenja ili nesposobnosti za rad. Zakon dozvoljava da se jednom uloženi novac preseli u drugi fond.

"Sportske" penzije

Na osnovu Uredbe Vlade Srbije, više od 500 sportista i trenera (starijih od 40 godina), koji su osvojili medalje na olimpijskim i paraolimpijskim igrama i svetskim prvenstvima dobili su doživotna novčana priznanja, nazvana "sportske" penzije. Mesečni iznos je ravan visini jedne do tri prosečne neto zarade iz decembra prethodne godine.