Vesti

Citaj mi

Javni poziv

Na osnovu ovlašćenja br. 110.2-5920/2019 od 25.07.2019. i Rešenja o obrazovanju Komisije br. 3001-287/2019 od 26.07.2019., Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, objavljuje:

JAVNI POZIV za prikupljanje pisanih ponuda za prodaju radijatora i prozora i ostalog otpadnog materijala u viđenom stanju.

Vranjska Banja

Na osnovu Zaključka Vlade 05 Broj: 464-7285/2019 od 18. jula 2019. godine i Odluke Upravnog odbora Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje 08/2  broj 022.1-1/33  od 24. jula 2019. godine, objavljuje se oglas radi  otuđenja  nepokretnosti zemljišta koje čini kat. parc. br. 2041 KO Vranjska Banja putem prikupljanja pismenih ponuda.

Banjski kompleks „Žubor” u Kuršumlijskoj banji

Na osnovu Zaključka  Vlade 05 Broj:464-7294/2019 od 18. jula 2019. godine i Odluke Upravnog odbora Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje 08/2 broj 022.1-1/34 od 24. jula 2019. godine, objavljuje se oglas radi otuđenja nepokretnosti banjskog kompleksa „Žubor“ u Kuršumlijskoj banji putem prikupljanja pismenih ponuda.

Javni poziv

Na osnovu Rešenja direktora Fonda za penzijsko I invalidsko osiguranje  broj: 022.4-5319/19 od 03.07.2019. godine, objavljuje se: 

JAVNI POZIV za dostavljanje pisanih ponuda za prodaju rashodovanih osnovnih sredstava.

Besplatna rehabilitacija u banjama

Pravo na besplatnu rehabilitaciju u zdravstveno-stacionarnim ustanovama i banjsko-klimatskim lečilištima tokom 2019. godine, u trajanju od 10 dana, imaju korisnici starosnih, invalidskih i porodičnih penzija koji imaju prebivalište na teritoriji Republike Srbije i čija je penzija do iznosa od 26.324,00 dinara. Od ukupnih sredstava za društveni standard korisnika (464,39miliona dinara), a na osnovu visine izdvojenih sredstava za besplatnu rehabilitaciju, u jednoj od 24srpskih banja.

U besplatnu rehabilitaciju uključeni su troškovi prevoza u visini cene autobuske, odnosno vozne karte drugog razreda. Fond će snositi troškove za pratioca deteta koje koristi porodičnu penziju po osnovu nesposobnosti za samostalan život i rad, dok će i slepi penzioneri koji dobiju rehabilitaciju o trošku Fonda imati i pratioca kome će boravak takođe biti besplatan.

Pravo  na besplatnu rehabilitaciju imaju penzioneri iz kategorije zaposlenih, samostalnih delatnosti i poljoprivrednici, koji, osim penzije koja je niža od gore navedenog iznosa, nemaju druga lična primanja, kao i penzioneri koji su to pravo ostvarili primenom domaćih propisa i na osnovu međunarodnih ugovora, pod uslovom da zbir tih penzija ne prelazi gore navedeni iznos (preračunato po srednjem kursu NBS na dan 31. 12. 2018. godine 1€ = 118,1946 dinara).

Pravo na korišćenje besplatne rehabilitacije imaju korisnici penzija koji to pravo nisu koristili u poslednjih pet godina.

Članstvo u penzionerskim organizacijama nije uslov za korišćenje ovog prava.

Prijave na oglas se podnose od 6. maja zaključno sa 21. majom 2019. godine.

Ukinuta obaveza poslodavaca da podnose M4 obrasce

Od 1. januara 2019. godine ukinuta je obaveza poslodavaca da Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje podnose prijave podataka za matičnu evidenciju.
U skladu sa navedenim, poslodavci ne podnose prijave M-4 za 2018. i kasnije godine i prijave M-UN za 2019. i kasnije godine.
Podatke o stažu osiguranja, ostvarenoj zaradi i uplaćenim doprinosima za PIO za 2018. godinu, i podatke o ugovorenim naknadama i visini uplaćenih doprinosa za PIO za 2019. godinu, Fond će preuzimati u matičnu evidenciju na osnovu podataka o osnovicama i uplatama doprinosa za PIO koje dobija od Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja.
Poslodavci koji nisu podneli prijave M-4 za 2017. i ranije godine i prijave M-UN za 2018. i ranije godine, dužni su da ih podnesu na obrascima koji su važili do 31.12.2018. godine.

Godišnji dodatak za slovenačke penzionere

Zavod za penzijsko i invalidsko osiguranje Slovenije će i u 2019. godini svojim korisnicima isplatiti godišnji dodatak, čiji iznos zavisi od visine penzije korisnika, uzimajući u obzir ukupan iznos penzije, odnosno penziju koji isplaćuje slovenački Zavod i srazmerni deo koji isplaćuju inostrani fondovi. Godišnji dodatak se kreće u rasponu od 127 do 437 evra.

U skladu s tim, na adresu svakog slovenačkog penzionera kome je prebivalište u Srbiji, a kojih je 11.845 trenutno u isplati, Zavod za penzijsko i invalidsko osiguranje Slovenije će dostaviti obaveštenje o godišnjem dodatku i izjavu, koju bi penzioneri trebalo da popune podatkom o visini dela penzije koja im je isplaćena od strane Fonda PIO Republike Srbije za januar 2019. godine. Korisnik koji popunjenu izjavu dostvi slovenačkom Zavodu penzijskog i invalidskog osiguranja do 30. aprila, godišnji dodatak biće isplaćen do 30. septembra 2019. godine, a penzioneri koji izjavu dostave do 30. septembra, godišnji dodatak biće isplaćen do kraja 2019. godine. Ukoliko penzioneri ne popune i ne dostave izjave u navedenim rokovima, biće im isplaćen godišnji dodatak u iznosu 127 evra.

Slovenački Zavod naglašava da će se penzioneru koji je ostvario pravo na srazmernu penziju primenom bilateralnog ugovora visina godišnjeg dodatka odrediti u srazmernom delu.

Shodno važećem Sporazumu između Republike Srbije i Republike Slovenije o socijalnom osiguranju, slovenački Zavod je dostavio obaveštenje o usklađivanju penzija, prema kome se, počev od 1. januara 2019. godine, penzije koje isplaćuju redovno usklađuju po stopi od 2,7%.

Usklađivanje penzija profesionalnih vojnih lica

– produžen rok do kraja 2018. godine

Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje je, u skladu sa Zaključkom Vlade Republike Srbije od 19. decembra 2015. godine, uskladio penzije profesionalnih vojnih lica ostvarene do 31.12.2008. godine, tako što je na penzije uvećane od 1. januara 2008. godine za procenat usklađivanja od 4,21% utvrđen Odlukom o usklađivanju vojnih penzija za 2007. godinu, primenio procenat usklađivanja od 6,57%, čime je obezbeđeno da ukupno usklađivanje penzije na mesec decembar 2007. godine iznosi 11,06%, što je uvećanje u skladu sa članom 75 Zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju. Isplata usklađenog iznosa penzije vrši se počev od isplate penzije za mesec novembar 2015. godine.

RF PIO je utvrdio iznos obaveze nastale po ovom osnovu za period od 1. januara 2008. godine do 31. oktobra 2015. godine uvećane za indeks cena na malo, odnosno indeks potrošačkih cena, od meseca u kome je trebalo da bude izvršena svaka pojedinačna isplata ovako usklađenog iznosa penzije, koji će, na osnovu zaključenih ugovora o vansudskom poravnanju, isplatiti jednokratno, u mesecu u kojem je ugovor i zaključen, a najkasnije narednog meseca, što zavisi od datuma potpisivanja ugovora i utvrđene dinamike isplate.

Zbog velikog interesovanja vojnih penzionera da se produži rok za zaključivanje ugovora o vansudskom poravnanju, Vlada Republike Srbije je donela Zaključak od 8. marta 2018. godine kojim je produženo zaključivanje ugovora o vansudskom poravnanju po zahtevima podnetim do 31. decembra 2018. godine.

Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje će svim korisnicima vojnih penzija, odnosno članovima njihovih porodica, koji nisu zaključili ugovor o vansudskom poravnanju, ponovo dostaviti obaveštenje na kućnu adresu.

Korisnici vojnih penzija, odnosno članovi njihovih porodica koji ne prime navedeno obaveštenje treba da se, u što kraćem roku od dana objavljivanja ovog obaveštenja, obrate nadležnoj filijali Fonda radi podnošenja Zahteva za isplatu razlike penzije po osnovu vanrednog usklađivanja penzija, na osnovu koga će biti zaključen ugovor o vansudskom poravnanju. Obrazac navedenog zahteva se može preuzeti sa zvaničnog sajta Fonda www.pio.rs ili u svakoj filijali Fonda. Korisnici vojnih penzija, odnosno članovi njihovih porodica sa prebivalištem van teritorije Republike Srbije, mogu radi smanjenja troškova i brzine vođenja postupka ovlastiti drugo lice da u njihovo ime preduzmu sve pravne radnje potrebne za isplatu po ovom osnovu.

Usklađivanje penzija

Zakonom o izmenama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju iz decembra 2014. godine, uređeno je da se za vreme primene Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija, penzije mogu povećavati samo u skladu sa zakonom kojim se uređuje budžetski sistem i zakonom kojim se uređuje budžet.
Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu iz decembra 2014. godine, uređeno je da se povećanje penzija može vršiti samo u godini u kojoj se na osnovu planskih dokumenata nadležnih organa očekuje odnosno procenjuje da će učešće penzija u BDP biti do 11 odsto, ali tako da i nakon uvećanja, učešće penzija u BDP ne bude iznad navedenog procenta. O procentu povećanja odlučuje Vlada, na predlog Ministarstva.
Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu iz decembra 2015. godine, propisano je da se izuzetno u 2016. godini penzije mogu povećati za 1,25 odsto. Zaključkom Vlade RS iz januara 2016. godine, penzije i naknade za decembar 2015. godine, kao i vrednost opšteg boda, uvećane su za 1,25 odsto.
Na osnovu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, usvojenom decembra 2016. godine, uvećan je iznos penzija koje isplaćuje Fond PIO za 1,5 odsto počev od isplate za decembar, kao i iznos novčanih naknada i opšteg boda.
Od decembra 2017. godine, na osnovu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, uvećan je iznos penzija koje isplaćuje Fond PIO, novčanih naknada i opšteg boda za 5,0 odsto. Ovim usklađivanjem, najniži zakonski iznos penzije povećan je sa 13.655,92 na 14.338,72 dinara, a za poljoprivredne penzionere sa 10.735,97 na 11.272,77 dinara, dok je najviši iznos penzije povećan je sa 125.775,63 na 132.065,01 dinara.
Usvojenim izmenama Zakona o privremenom uređivanju načina isplate u decembru 2016. godine, utvrđeno je da se iznosi limita usklađuju sa rastom penzija. Nakon usklađivanja penzija od 5% za decembar 2017. godine, ovi limiti iznose 26.643,75 dinara i 42.630,00 dinara. Podizanjem limita na ovaj način obezbeđuje se da usklađivanje penzija ne prouzrokuje povećanje broja korisnika kojima se penzija umanjuje.

Obaveštenje za poslodavce

Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o radu, koji je stupio na snagu 25. decembra 2017. godine, propisano je da je poslodavac dužan da jedinstvenu prijavu na obavezno socijalno osiguranje podnese Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja, najkasnije pre stupanja zaposlenog ili drugog radno angažovanog lica na rad.

Odjava sa osiguranja i promene u toku osiguranja, u skladu sa Zakonom o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja, moraju se izvršiti najviše tri radna dana od dana prestanka zaposlenja, odnosno dana nastale promene u osiguranju.  

Evidentno je da se veliki broj poslodavaca ne pridržava roka propisanog izmenama Zakona o radu, roka propisanog Zakonom o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja, zbog čega zaposleni, kod tih poslodavaca imaju problema prilikom ostvarivanja prava iz obaveznog socijalnog osiguranja. 

Poslodavac koji ne prijavi zaposlenog u propisanom roku, čini prekršaj za koji je utvrđena novčana kazna po Zakonu o Centralnom registru  obaveznog socijalnog osiguranja i to za poslodavce sa svojstvom pravnog lica novčana kazna od 300.000 do 1.500.000 dinara, a za poslodavce fizička lica (preduzetnike) novčana kazna od 50.000 do 500.000 dinara.

Imajući u vidu zakonske odredbe, Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje će, u skladu sa Zakonom o PIO, po isteku navedenih rokova za prijave i odjave zaposlenih, na svojim šalterima primati samo zahteve za utvrđivanje i prestanak svojstva osiguranika, uz koje poslodavci moraju da dostave odgovarajuće dokaze i prilože potrebnu dokumentaciju neophodnu za utvrđivanje svojstva osiguranika, odnosno činjenica o početku i prestanku rada. Utvrđivanje i prestanak svojstva osiguranika podrazumeva sprovođenje upravnog postupka predviđenog zakonom, koji traje do 60 dana i donošenje posebnog rešenja po ovim zahtevima. Nakon pravnosnažnosti rešenja Fond unosi podatke iz rešenja u Jedinstvenu bazu Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja.

Još jednom apelujemo na poslodavce da svoje zaposlene prijavljuju na obavezno osiguranje i odjavljuju sa osiguranja u zakonskom roku  i to elektronskim putem, u skladu sa Zakonom o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja. Naglašavamo da nepoštovanje rokova za prijavu i odjavu zaposlenih od strane poslodavaca ima za posledicu  da, u periodu trajanja postupka utvrđivanja svojstva osiguranika, lica kojima se utvrđuje svojstvo osiguranika ne mogu da ostvaruju prava iz obaveznog socijalnog osiguranja.

Potvrda o životu

Fond PIO besplatno overava potvrde o životu korisnicima koji imaju prebivalište u Srbiji, a primaju inostranu penziju. Overa potvrda o životu može se obaviti u svim filijalama Fonda, službama filijala i ispostavama, a korisniku je potrebna samo lična karta radi identifikacije.

Korisnik prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja (penzija, novčana naknada itd.) potvrdom o životu dokazuje da je živ isplatiocu osiguranja.

Korisnik penzijepo domaćim propisima, odnosno novčane naknade, takođe je dužan  da dostavi potvrdu o životu Fondu PIO, ukoliko takav zahtev dobije od Fonda.

Obrasci potvrda o životu:

  1. Potvrda o životu  - Austrija
  2. Potvrda o životu  - Bugarska
  3. Potvrda o životu  - Crna Gora
  4. Potvrda o životu - Danska
  5. Potvrda o životu - Engleska
  6. Potvrda o životu  - Federacija BiH
  7. Potvrda o životu  - Francuska
  8. Potvrda o životu  - Hrvatska
  9. Potvrda o životu  - Kipar
  10. Potvrda o životu  - Makedonija
  11. Potvrda o životu  - Nemačka
  12. Potvrda o životu  - Republika Srpska
  13. Potvrda o životu - Rusija
  14. Potvrda o životu  - Slovačka
  15. Potvrda o životu  - Slovenija
  16. Potvrda o životu  - Srbija

Zaključak Vlade o povezivanju staža u 2018. godini

Na osnovu Zaključka Vlade Republike Srbije, od 22. februara 2018. godine, produžen je rok do 31. 12. 2018. godine za povezivanje staža osiguranja za:

  • bivše zaposlene u subjektima privatizacije i preduzećima za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom, koja su na dan 13. avgusta 2014. godine u poslovnom imenu imala oznaku „u restrukturiranju”, koji su stekli uslov za ostvarivanje prava na penziju u skladu sa Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju, ali im poslodavac nije uplatio doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje za ceo period rada u tim subjektima i
  • bivše zaposlene u stečajnim dužnicima nad kojima je stečaj otvoren u 2015, 2016, 2017. i 2018. godini i u kojima je Agencija za licenciranje stečajnih upravnika imenovana za stečajnog upravnika. 

Iz budžeta Republike Srbije obezbeđena su sredstva za uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje za zaposlene u preduzećima kojima se povezuje staž po ovom Zaključku, na najnižu mesečnu osnovicu.

Elektronska predaja prijava M-4

Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, od 15. marta 2016. godine, omogućuje poslodavcima uslugu elektronskog podnošenja zahteva i predaju prijave M-4 za 2015. godinu, preko veb servisa ELEKTRONSKA PREDAJA PRIJAVA M-4 (E-M4) na sajtu Fonda (www.pio.rs). Nakon provere podataka sa elektronski primljenih M4 prijava za 2015 godinu, Fond od  15. 8. 2016. mejlom obaveštava poslodavce  o statusu podnetog zahteva i elektronski poslate M4 prijave. Mejl sadrži i linkove za preuzimanje digitalno potpisanih M4 prijava i zapisnika od strane nadležnih referenata Fonda.

Novim servisom Fond PIO omogućuje poslodavcima da na vreme ispune svoje zakonske obaveze dostave prijave M-4 za 2015. godinu, jednostavno i bez čekanja na šalterima filijala Fonda, a osim elektronskog zahteva i popunjene prijave M-4, poslodavci neće dostavljati drugu dokumentaciju, jer će Fond proveru podataka unetih u prijavu M-4 vršiti na osnovu podataka Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja.

Pored podnošenja zahteva elektronskim putem, poslodavci će zahtev za podnošenje prijava M-4 za 2015. godinu sa popunjenim obrascima prijava M-4, moći da podnose i preko šaltera Fonda PIO.

Novi veb servis za elektronsko podnošenje zahteva važi samo za dostavu prijava M-4 za 2015. godinu. Poslodavci koji u ovoj godini dostavljaju prijave M-4 za 2014. i ranije godine, zahteve će podnositi na način na koji su to činili i prethodnih godina, na šalterima Fonda, uz dostavljanje dokaza navedenih u zahtevu (finansijska dokumentacija) ako imaju manje od 50 zaposlenih. U slučaju više od 50 zaposlenih, ne dostavlja se dokumentacija, već se kontrola podataka vrši u prostorijama poslodavca, u terminima usaglašenim sa samim poslodavcima.

Uvođenje usluge elektronskog podnošenja zahteva za dostavu prijave M-4, samo je prvi korak ka olakšavanju ove procedure za poslodavce i smanjenju dugih redova pred šalterima, sa ciljem pronalaženja dugoročnog rešenja i prelaska na više nivoe elektronskog poslovanja.

Radna knjižica

Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o radu („Službeni glasnik RS“br. 75/14), koji je stupio na snagu jula 2014. godine, propisano je da član 204. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“br. 24/05, 61/05, 54/09 i 32/13) i Pravilnik o radnoj knjižici („Službeni glasnik RS“ br. 17/97), prestaju da važe od 1.januara 2016. godine.

Istim članom Zakona propisano je da radne knjižice izdate zaključno sa 31.12.2015. godine nastavljaju da se koriste kao javne isprave. Podaci iz radne knjižice kao dokumenta mogu se i dalje u nekim slučajevima koristiti kao dokaz o osiguranju u prethodnom periodu za ostvarivanje prava iz radnog odnosa, penzijskog i invalidskog osiguranja i drugih prava u skladu sa zakonom.

Ukidanje radnih knjižica nema nikakvih negativnih posledica, s obzirom da su u međuvremenu svi organi i organizacije uskladili svoje propise i da su prešli na elektronsku upravu.

Sistem elektronske baze podataka o osiguranju u Fondu PIO već funkcioniše, jer je poslodavac dužan da za zaposlenog s kojim zasniva ili prekida radni odnos, podnese Jedinstvenu prijavu na obavezno socijalno osiguranje (obrazac M). U ovu prijavu poslodavac unosi podatke o početku obaveznog socijalnog osiguranja, promena u toku osiguranja i odjave sa osiguranja, tako da elektronska baza matične evidencije Fonda sadrži više podataka od radne knjižice.

Poslodavac jedinstvenu prijavu na obavezno socijalno osiguranje podnosi neposredno preko Portala Centralnog registra (CROSO) u elektronskom obliku ili sa dokazima o zasnivanju ili prestanku radnog odnosa odlazi u RFPIO ili RFZO gde će se izvršiti elektronsko evidentiranje prijave.

Ukoliko su zaposlenima potrebni dokazi o podacima iz osiguranja, mogu dobiti uverenje u Fondu PIO o svim periodima zaposlenja, odnosno osiguranja. Podaci o osiguranju koji su registrovani u elektronskoj bazi podataka Fonda su u svakom momentu dostupni osiguranicima, a uz PIN kod mogu i elektronski da prate i proveravaju svoje podatke.

Pregled sporazuma o elektronskoj razmeni podataka

U proteklom periodu RF PIO je potpisao više Sporazuma o elektronskoj razmeni podataka iz oblasti penzijskog i invalidskog osiguranja i Tehničkih protokola o elektronskoj razmeni sa nosiocima penzijskog osiguranja drugih država sa područija bivše SFRJi to:

  • 11. septembra 2014. godine u Zagrebu, zaključen sa Hrvatskim zavodom za mirovinsko osiguranje;
  • 20. februara 2015. godine u Banjaluci, zaključen sa Fondom penzijskog i invalidskog osiguranja Republike Srpske;
  • 25. maja 2015. godine u Beogradu, zaključen sa Zavodom za pokojninsko i invalidsko zavarovanje Slovenije;
  • 23. jula 2015.godine u Podgorici, zaključen sa Fondom penzijskog i invalidskog osiguranja Crne Gore;
  • 20. novembra 2015. godine, zaključen sa Fondom penzijskog i invalidskog osiguranja Makedonije.

Elektronskom razmenom podataka između fondova prvenstveno će se ubrzati razmena podataka, smanjiti troškovi i olakšati ostvarivanje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja korisnika i osiguranika koji imaju staž u navedenim državama.

Otvorena vrata direktora Fonda

Pored postojećih načina komunikacije Fonda sa strankama, omogućili smo korisnicima i osiguranicima da razgovaraju sa najvišim rukovodstvom Fonda, tako da je svaki četvrtak u nedelji, u periodu od 10.00 do 13.00 časova, stalni termin kada zainteresovani građani mogu doći kod direktora Fonda, direktora Pokrajinskog Fonda ili direktora nadležne filijale, kako bi izneli svoj eventualni problem u ostvarivanju prava iz PIO. Na ovaj način doprinećemo bržem i kvalitetnijem radu Fonda i bržem rešavanju pitanja i problema korisnika i osiguranika.

 Već na prvim susretima direktora Fonda sa strankama, po principu otvorenih vrata, pokazalo se  zapaženo interesovanje, naročito korisnika penzija, a najčešća pitanja i problemi zbog kojih su tražili pomoć direktora Fonda odnose se na nemogućnost da im se donesu konačna rešenja zbog neplaćenih doprinosa, pitanje potvrđivanja staža u državama regiona, pitanje beneficiranog staža.

Brojevi telefona na koje možete zakazati svoj termin dostuni su na  našem sajtu u meniju Poslovna mreža,  lifletima   ili preko Kontakt centra 0700-017-017 ili 011/3060-680.

Zakon o rehabilitaciji

Zakonom o rehabilitaciji uređuje se rehabilitacija i pravne posledice rehabilitacije lica koja su iz političkih, verskih, nacionalnih ili ideoloških razloga lišena života, slobode ili drugih prava. Rehabilitovano lice, po zakonu, ima pravo na poseban staž, koji mu se računa u dvostrukom trajanju za vrema lišenja slobode, kao i prava na mesečnu novčanu naknadu. Istovremeno, rehabilitivanom licu priznaje se vreme nezaposlenosti po prestanku lišenja slobode kao poseban penzijski staž u efektivnom trajanju, a najduže do dve godine, ako je nezaposlenost nastupila zbog povrede prava i sloboda u smislu ovog Zakona.

Uslov za ostvarivanje prava na mesečnu novčanu naknadu jeste da rehabilitovano lice ima najmanje osam godina posebno priznatog penzijskog staža. Poseban penzijski staž priznat po Zakonu o rehabilitaciji nije isto što i staž po Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju, pa se ne registruje u matičnoj evidenciji i ne uzima se za ostvarivanje prava na penziju, odnosno za ponovno određivanje visine penzije. Poseban penzijski staž po Zakonu o rehabilitaciji predstavlja samo osnov za ostvarivanje prava na mesečnu novčanu naknadu.

Rehabilitovano lice, uz zahtev, podnosi dokaze potrebne za odlučivanje i to: presuda kojom se lice rehabilituje, dokaze koji sadrže podatke o dužini trajanja lišenja slobode, odnosno dokaze o nezaposlenosti po prestanku lišenja slobode. Takođe, radi isplate mesečne novčane naknade, podnosilac zahteva dostavlja dokaz o otvorenom tekućem računu. Na osnovu kompletne dokumentacije koju rehabilitovana lica prilažu uz zahtev, filijale Fonda donose rešenje o pravu i visini novčane naknade i taj postupak je u toku, a oni koji su dobili pozitivna rešenja već su u sistemu isplate naknada.

Mesečna novčana naknada (poseban dodatak) se, shodno Zakonu o rehabilitaciji, utvrđuje u visini od 50% prosečne mesečne zarade u Republici Srbiji u prethodnoj godini (bez poreza i doprinosa, koju objavljuje Republički zavod za statistiku). Pravo na mesečnu novčanu naknadu rehabilitovano lice ostvaruje od dana podnetog zahteva.
Mesečna novčana naknada za lica rehabilitovana po Zakonu o rehabilitaciji iznosi:

  • 18.988,00 dinara za 2012. godinu
  • 20.688,50 dinara za 2013. godinu
  • 21.966,00 dinara za 2014. godinu
  • 22.265,00 dinara za 2015. godinu 
  • 22.216,00 dinara za 2016. godinu
  • 23.049,00 dinara za 2017. godinu 
  • 23.947,00 dinara za 2018. godinu
  • 24.825,00 dinara za 2019. godinu

Mesečna novčana naknada rehabilitovanim licima isplaćuje se jednom mesečno, 15-og u mesecu za prethodni mesec.

U slučaju smrti korisnika prava na mesečnu novčanu naknadu (poseban dodatak), lice koje je snosilo troškove sahrane nema pravo na naknadu pogrebnih troškova.

Neisplaćeni iznosi mesečne novčane naknade (posebnog dodatka) koji pripadaju korisniku do dana njegove smrti, predmet su ostavinskog rešenja kojim se utvrđuje zakonski naslednik.

Procena radne sposobnosti osoba sa invaliditetom

Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje i Nacionalna služba za zapošljavanje formirali su komisije koje veštače procenu radne sposobnosti i mogućnosti zaposlenja ili održanja zaposlenja osoba sa invaliditetom, u skladu sa Zakonom o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom. Zahtevi za procenu radne sposobnosti podnose se Nacionalnoj službi za zapošljavanje, a samo izuzetno i Fondu PIO, uz zahtev za ostvarivanje prava na invalidsku penziju. Radi potpune primene međunarodne klasifikacije osoba sa invaliditetom i višestrukog pristupa takvim osobama, komisije sačinjavaju lekar specijalista prema osnovnom oboljenju podnosioca zahteva, psiholog, specijalista medicine rada i radnik NSZ. 

Nacionalna služba formira predmet, radi socijalnu anketu i obaveštava Fond, koji dalje radi trijažu predmeta i termin-plan za zakazivanje pregleda. Pregledi se obavljaju u prostorijama Nacionalne službe prema prebivalištu podnosioca zahteva. Uz zahtev za procenu radne sposobnosti podnose se i odgovarajući medicinski dokazi o stanju zdravlja, odnosno o bolesti ili oštećenjima, koji mogu biti pribavljeni od bilo koje medicinske ustanove u Republici Srbiji. 

Komisija organa veštačenja Republičkog fonda, koja obavlja poslove veštačenja za potrebe Nacionalne službe, procenjuje radnu sposobnost i mogućnost zaposlenja ili održanja zaposlenja u skladu sa usvojenim pravilnicima. Rešenje o proceni radne sposobnosti i mogućnosti zaposlenja ili održanja zaposlenja donosi Nacionalna služba za zapošljavanje, na osnovu nalaza, mišljenja i ocene Komisije organa veštačenja Republičkog fonda.

Pravilnikom o načinu praćenja izvršavanja obaveze zapošljavanja osoba sa invaliditetom i načinu dokazivanja izvršavanja te obaveze, predviđeno je da poslodavci do 5. u mesecu popune obrazac IOSI i predaju ga Poreskoj upravi na teritoriji svoga sedišta. Na ovaj način je zakonodavac obezbedio kontrolu primene svih odredaba zakona.

Zakonom o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom, donetim 2009. godine, predviđena je obaveza poslodavaca da zaposle određeni broj osoba sa invaliditetom: poslodavci koji imaju od 20 do 49 zaposlenih moraju da zaposle jednu osobu sa invaliditetom, na zaposlenih 50 moraju angažovati najmanje dve, i posle na svakih 50 zaposlenih još po jednu osobu sa invaliditetom.

Naše penzije u inostranstvu

Penzije i ostala prava  ostvarena u Srbiji stižu u 27 zemalja sveta (ne računajući bivše jugoslovenske republike). Prema podacima u 2018. godinu od ukupno 13.328 korisnika više od polovine živi u Nemačkoj - 8.431 korisnika, slede Austrija sa 2.252 korisnika, Mađarska sa 811 korisnika, u Švedskoj je 307 korisnika, u Francuskoj 275, u Švajcarskoj 208, u SAD 130, u Češkoj 140 korisnika, ....
U Brazil i Grčku šalje se po jedna penzija, u Rusiju i Novi Zeland po četiri, u Tursku pet, Kipar sedam .....
Tokom 2018. godine po ovom osnovu je transferisano preko 1,382 milijarde dinara, a ove prinadležnosti isplaćuju se tromesečno, zbog visokih administrativnih troškova i relativno niskih iznosa.

Bivše republike

Penzijski fond isplaćuje penzije i ostala prava za 47.891 korisnika (podaci za  2018. godinu) koji žive u državama bivše SFRJ (Republika Srpska 12.044, Hrvatska 12.144, Federacija BiH 8.252, Crna Gora 6.398, Makedonija 5.811  i  Slovenija 3.242).

Dobrovoljni penzijski fondovi

Zakonom o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima, koji se primenjuje od 1. aprila 2006. godine, građanima koji imaju interesovanja, ali i novca, omogućeno je da do penzije dođu i uplatama u privatne penzijske fondove. Uplate u ove fondove su dobrovoljne, dakle uplaćuje ih samo onaj ko to želi, a primenom ovog zakona ništa se ne menja u obaveznom penzijskom i invalidskom osiguranju. 

Pravo na penziju stiče se sa 58 godine života, a krajnji rok da penzija počne da se koristi je 70 godina. Novac sa računa može da se podiže i pre 58. godine života, u slučaju vanrednih troškova lečenja ili nesposobnosti za rad. Zakon dozvoljava da se jednom uloženi novac preseli u drugi fond.

"Sportske" penzije

Na osnovu Uredbe Vlade Srbije, više od 500 sportista i trenera (starijih od 40 godina), koji su osvojili medalje na olimpijskim i paraolimpijskim igrama i svetskim prvenstvima dobili su doživotna novčana priznanja, nazvana "sportske" penzije. Mesečni iznos je ravan visini jedne do tri prosečne neto zarade iz decembra prethodne godine.

radi  otuđenja  nepokretnosti  -zemljišta koje čini kat. parc. br. 2041 ko vranjska banja