Vesti

Isplata penzija iz Federacije BiH

Od maja prošle godine, prema nadležnim institucijama Republike Srbije koje se bave socijalnom sigurnošću, učestali su pozivi korisnika penzija, koji imaju prebivalište u Republici Srbiji, a penzije im isplaćuje Federalni zavod za penzijsko/mirovinsko i invalidsko osiguranje BiH, u vezi sa problemom kašnjenja isplate njihovih penzija.

Naime, nosilac penzijskog osiguranja Federacije Bosne i Hercegovine - Federalni zavod za penzijsko/mirovinsko i invalidsko osiguranje je, do maja 2015. godine, isplatu penzije vršio redovno, u tekućem za prethodni mesec, da bi počev od penzije za maj, isplatu pomerio za dva meseca, što se nastavilo sve do danas.  

S tim u vezi, u više navrata, dopisima ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Republike Srbije i Zavoda za socijalno osiguranje, upućenim resornom ministru Federacije Bosne i Hercegovine, odnosno direktoru Federalnog zavoda za penzijsko/mirovinsko i invalidsko osiguranje, zatraženo je prevazilaženje ovog problema i uspostavljanje redovne isplate penzija korisnicima koji imaju prebivalište u Republici Srbiji, odnosno stavljanje u isti položaj sa korisnicima koji imaju prebivalište u Federaciji Bosne i Hercegovine.

Na žalost, i pored obećanja da će se ovaj problem rešiti trajno, to do danas nije učinjeno. Ovo pitanje je i dalje aktuelno u odnosima i kontaktima nadležnih institucija dve države i očekuje se da nadležni organi Federacije iznađu način i trajno ga reše, uspostavom redovne isplate, u rokovima u kojima isplaćuju penzije i svojim građanima.

Potvrde o životu za 2016. god. korisnicima hrvatske penzije s prebivalištem u R.Srbiji

Obaveštavamo korisnike hrvatske penzije s prebivalištem u Srbiji da je između Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje i Hrvatskog zavoda za mirovinsko osiguranje uspostavljena ELEKTRONSKA RAZMENA PODATAKA POTREBNIH ZA REDOVNU ISPLATU PENZIJA RADI SPREČAVANJA NEPRIPADAJUĆE ISPLATE ZBOG SMRTI KORISNIKA PENZIJA.

Korisnici hrvatske penzije s prebivalištem u Srbiji za koje su na navedeni način uspešno razmenjeni podaci ne treba da dostavljaju overen i potpisan obrazac potvrde o životu.

Korisnici za koje nisu razmenjeni podaci, dužni su da Hrvatskom zavodu za mirovinsko osiguranje dostave do 31. maja 2016. godine potvrde o životu, overene kod nadležnog organa. Tim korisnicima u periodu od 13. do 15. maja 2016. godine, preko pošte, otpremljeni su obrasci potvrda o životu.

Besplatna rehabilitacija u banjama

Pravo na besplatnu rehabilitaciju u zdravstveno-stacionarnim ustanovama i banjsko-klimatskim lečilištima tokom 2016. godine, u trajanju od 10 dana, imaju korisnici starosnih, invalidskih i porodičnih penzija koji imaju prebivalište na teritoriji Republike Srbije i čija je penzija za februar niža od iznosa prosečne penzije u Fondu, odnosno od 23.463,00 dinara. Od ukupnih sredstava za društveni standard korisnika (360,96 miliona dinara), a na osnovu visine izdvojenih sredstava za besplatnu rehabilitaciju, u jednu od 25 srpskih banja, ove godine će otići oko 12.000 penzionera.

U besplatnu rehabilitaciju uključeni su troškovi prevoza u visini cene autobuske, odnosno vozne karte drugog razreda. Fond će snositi troškove za pratioca deteta koje koristi porodičnu penziju po osnovu nesposobnosti za samostalan život i rad.

Pravo na besplatnu rehabilitaciju imaju penzioneri iz kategorije zaposlenih, samostalnih delatnosti i poljoprivrednici, koji, osim penzije koja je niža od gore navedenog iznosa, nemaju druga lična primanja, kao i penzioneri koji su to pravo ostvarili primenom domaćih propisa i na osnovu međunarodnih ugovora, pod uslovom da zbir tih penzija ne prelazi gore navedeni iznos(preračunato po srednjem kursu NBS na dan 12. 2. 2016. godine 1€ = 122,842 dinara).

Pravo na korišćenje besplatne rehabilitacije imaju korisnici penzija koji to pravo nisu koristili u poslednjih pet godina.

Članstvo u penzionerskim organizacijama nije uslov za korišćenje ovog prava.

Pravo na besplatnu rehabilitaciju nemaju korisnici prava na privremenu naknadu po osnovu II i III kategorije invalidnosti, kod kojih je izvršeno prevođenje privremene naknade u invalidsku penziju.

Prijave na oglas mogu da se podnesu u roku do petnaest dana od dana objavljivanja, počev od 11. aprila 2016. godine.

Otvorena ordinacija za medicinsko veštačenje u Bačkoj Palanci

U filijali Fonda PIO u Bačkoj Palanci 22. marta je, otvorena ordinacija za medicinsko veštačenje osiguranika i korisnika sa područja te opštine. Korisnici i osiguranici iz ove opštine do sada su na veštačenje morali da putuju u Novi Sad, što im je zbog udaljenosti, zdravstvenog i materijalnog stanja bilo otežano. Otvaranjem ordinacije na ovaj način Fond PIO, uz podršku resornog ministarstva, nastavlja da olakšava korisnicima i osiguranicima ostvarivanje prava i da im približava svoje usluge.

Elektronska predaja prijava M-4

Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, od 15. marta 2016. godine, omogućuje poslodavcima uslugu elektronskog podnošenja zahteva i predaju prijave M-4 za 2015. godinu, preko veb servisa ELEKTRONSKA PREDAJA PRIJAVA M-4 (E-M4) na sajtu Fonda (www.pio.rs). Po uspešno predatom zahtevu i prijavi M-4 poslodavac će dobijati sistemski generisanu poruku Fonda da su zahtev i prijava primljeni.

Novim servisom Fond PIO omogućuje poslodavcima da na vreme ispune svoje zakonske obaveze dostave prijave M-4 za 2015. godinu, jednostavno i bez čekanja na šalterima filijala Fonda, a osim elektronskog zahteva i popunjene prijave M-4, poslodavci neće dostavljati drugu dokumentaciju, jer će Fond proveru podataka unetih u prijavu M-4 vršiti na osnovu podataka Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja.

Pored podnošenja zahteva elektronskim putem, poslodavci će zahtev za podnošenje prijava M-4 za 2015. godinu sa popunjenim obrascima prijava M-4, moći da podnose i preko šaltera Fonda PIO.

Novi veb servis za elektronsko podnošenje zahteva važi samo za dostavu prijava M-4 za 2015. godinu. Poslodavci koji u ovoj godini dostavljaju prijave M-4 za 2014. i ranije godine, zahteve će podnositi na način na koji su to činili i prethodnih godina, na šalterima Fonda, uz dostavljanje dokaza navedenih u zahtevu (finansijska dokumentacija) ako imaju manje od 50 zaposlenih. U slučaju više od 50 zaposlenih, ne dostavlja se dokumentacija, već se kontrola podataka vrši u prostorijama poslodavca, u terminima usaglašenim sa samim poslodavcima.

Uvođenje usluge elektronskog podnošenja zahteva za dostavu prijave M-4, samo je prvi korak ka olakšavanju ove procedure za poslodavce i smanjenju dugih redova pred šalterima, sa ciljem pronalaženja dugoročnog rešenja i prelaska na više nivoe elektronskog poslovanja.

Novi zaključak Vlade o povezivanju staža

Zaključkom Vlade Republike Srbije od 3. marta 2016. godine obezbediće se povezivanje staža osiguranja zaposlenima i bivšim zaposlenima kojima poslodavac nije uplatio doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje za sve godine rada. Pravo na povezivanje staža osiguranja imaju zaposleni i bivši zaposleni u subjektima privatizacije i preduzećima za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom, kao i zaposleni i bivši zaposleni u stečajnim dužnicima nad kojima je stečaj otvoren u 2015. i 2016. godini.

Iz budžeta Republike Srbije biće obezbeđena sredstva za uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje na najnižu mesečnu osnovicu.

Usklađivanje penzija profesionalnih vojnih lica

– produžen rok do kraja 2016. godine

Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje je, u skladu sa Zaključkom Vlade Republike Srbije od 30. oktobra 2015. godine, uskladio penzije profesionalnih vojnih lica ostvarene do 31.12.2007. godine, tako što je na penzije uvećane od 1. januara 2008. godine za procenat usklađivanja od 4,21% utvrđen Odlukom o usklađivanju vojnih penzija za 2007. godinu, primenio procenat usklađivanja od 6,57%, čime je obezbeđeno da ukupno usklađivanje penzije na mesec decembar 2007. godine iznosi 11,06%, što je uvećanje u skladu sa članom 75 Zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju. Isplata usklađenog iznosa penzije vrši se počev od isplate penzije za mesec novembar 2015. godine.
RF PIO je utvrdio iznos obaveze nastale po ovom osnovu za period od 1. januara 2008. godine do 31. oktobra 2015. godine uvećane za indeks cena na malo, odnosno indeks potrošačkih cena, od meseca u kome je trebalo da bude izvršena svaka pojedinačna isplata ovako usklađenog iznosa penzije, koji će, na osnovu zaključenih ugovora o vansudskom poravnanju, isplatiti jednokratno, u mesecu u kojem je ugovor i zaključen, a najkasnije narednog meseca, što zavisi od datuma potpisivanja ugovora i utvrđene dinamike isplate.
Zbog velikog interesovanja vojnih penzionera da se produži rok za zaključivanje ugovora o vansudskom poravnanju, Vlada Republike Srbije je donela Zaključak od 27. februara 2016. godine kojim je produženo zaključivanje ugovora o vansudskom poravnanju po zahtevima podnetim do 31. decembra 2016. godine.
Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje će svim korisnicima vojnih penzija, odnosno članovima njihovih porodica, koji nisu zaključili ugovor o vansudskom poravnanju, ponovo dostaviti obaveštenje na kućnu adresu.
Korisnici vojnih penzija, odnosno članovi njihovih porodica koji ne prime navedeno obaveštenje treba da se, u što kraćem roku od dana objavljivanja ovog obaveštenja, obrate nadležnoj filijali Fonda radi podnošenja Zahteva za isplatu razlike penzije po osnovu vanrednog usklađivanja penzija, na osnovu koga će biti zaključen ugovor o vansudskom poravnanju. Obrazac navedenog zahteva se može preuzeti sa zvaničnog sajta Fonda www.pio.rs ili u svakoj filijali Fonda. Korisnici vojnih penzija, odnosno članovi njihovih porodica sa prebivalištem van teritorije Republike Srbije, mogu radi smanjenja troškova i brzine vođenja postupka ovlastiti drugo lice da u njihovo ime preduzmu sve pravne radnje potrebne za isplatu po ovom osnovu.

Uz zahtev je potrebno dostaviti:

  • izveštaj korisniku, odnosno „ček od penzije”;
  • fotokopiju lične karte podnosioca zahteva, odnosno za biometrijsku ličnu kartu sa čipom - odštampani izvod iz čitača;
  • kopiju kartice tekućeg računa podnosioca zahteva sa upisanim podacima o imenu, prezimenu i broju partije tekućeg računa, odnosno kopiju kartice deviznog računa sa upisanim podacima o imenu, prezimenu i IBAN podnosica zahteva sa prebivalištem van teritorije Republike Srbije;
  • u slučaju smrti korisnika penzije, overenu kopiju pravosnažnog rešenja o nasleđivanju kojim je utvrđen zakonski naslednik dospelih, neisplaćenih iznosa po osnovu vanrednog usklađivanja penzija, odnosno dokaz o pokretanju ostavinskog postupka radi donošenja rešenja o nasleđivanju ili dopunskog rešenja o nasleđivanju kojim se utvrđuje zakonski naslednik po ovom osnovu;
  • ukoliko je pokrenut parnični postupak za naknadu štete po ovom osnovu, dokaz o okončanju parničnog postupka, odnosno podnesak o povlačenju tužbe i odricanju od tužbenog zahteva sa prijemnim štambiljem suda.

Radna knjižica

Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o radu („Službeni glasnik RS“br. 75/14), koji je stupio na snagu jula 2014. godine, propisano je da član 204. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“br. 24/05, 61/05, 54/09 i 32/13) i Pravilnik o radnoj knjižici („Službeni glasnik RS“ br. 17/97), prestaju da važe od 1.januara 2016. godine.

Istim članom Zakona propisano je da radne knjižice izdate zaključno sa 31.12.2015. godine nastavljaju da se koriste kao javne isprave. Podaci iz radne knjižice kao dokumenta mogu se i dalje u nekim slučajevima koristiti kao dokaz o osiguranju u prethodnom periodu za ostvarivanje prava iz radnog odnosa, penzijskog i invalidskog osiguranja i drugih prava u skladu sa zakonom.

Ukidanje radnih knjižica nema nikakvih negativnih posledica, s obzirom da su u međuvremenu svi organi i organizacije uskladili svoje propise i da su prešli na elektronsku upravu.

Sistem elektronske baze podataka o osiguranju u Fondu PIO već funkcioniše, jer je poslodavac dužan da za zaposlenog s kojim zasniva ili prekida radni odnos, podnese Jedinstvenu prijavu na obavezno socijalno osiguranje (obrazac M). U ovu prijavu poslodavac unosi podatke o početku obaveznog socijalnog osiguranja, promena u toku osiguranja i odjave sa osiguranja, tako da elektronska baza matične evidencije Fonda sadrži više podataka od radne knjižice.

Poslodavac jedinstvenu prijavu na obavezno socijalno osiguranje podnosi neposredno preko Portala Centralnog registra (CROSO) u elektronskom obliku ili sa dokazima o zasnivanju ili prestanku radnog odnosa odlazi u RFPIO ili RFZO gde će se izvršiti elektronsko evidentiranje prijave.

Ukoliko su zaposlenima potrebni dokazi o podacima iz osiguranja, mogu dobiti uverenje u Fondu PIO o svim periodima zaposlenja, odnosno osiguranja. Podaci o osiguranju koji su registrovani u elektronskoj bazi podataka Fonda su u svakom momentu dostupni osiguranicima, a uz PIN kod mogu i elektronski da prate i proveravaju svoje podatke.

Otvorene ispostave u Grockoj i Čukarici

U sklopu Filijale za grad Beograd, RF PIO je pored ispostave u Grockoj, koja je otvorena 25. decembra 2015. godine, otvorio i ispostavu na Čukarici koja je počela sa radom 11.  januara 2016. godine. U ovim ispostavama građani sa teritorije opština Grocka i Čukarica moći će da podnose sve vrste zahteva za ostvarivanje prava iz PIO, da kompletiraju te zahteve, podnose prijave na osiguranje, M-4 obrasce, da dobiju sve vrste potvrda i uverenja, tačnije da obave sve one poslove zbog kojih su dosad morali da idu u Beograd, u Nemanjinu 30.

Pregled sporazuma o elektronskoj razmeni podataka

U proteklom periodu RF PIO je potpisao više Sporazuma o elektronskoj razmeni podataka iz oblasti penzijskog i invalidskog osiguranja i Tehničkih protokola o elektronskoj razmeni sa nosiocima penzijskog osiguranja drugih država sa područija bivše SFRJi to:

  • 11. septembra 2014. godine u Zagrebu, zaključen sa Hrvatskim zavodom za mirovinsko osiguranje;
  • 20. februara 2015. godine u Banjaluci, zaključen sa Fondom penzijskog i invalidskog osiguranja Republike Srpske;
  • 25. maja 2015. godine u Beogradu, zaključen sa Zavodom za pokojninsko i invalidsko zavarovanje Slovenije;
  • 23. jula 2015.godine u Podgorici, zaključen sa Fondom penzijskog i invalidskog osiguranja Crne Gore;
  • 20. novembra 2015. godine, zaključen sa Fondom penzijskog i invalidskog osiguranja Makedonije.

Elektronskom razmenom podataka između fondova prvenstveno će se ubrzati razmena podataka, smanjiti troškovi i olakšati ostvarivanje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja korisnika i osiguranika koji imaju staž u navedenim državama.

Novčana naknada za pogrebne troškove poljoprivrednih penzionera

Kao što je već poznato, Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju predviđeno je da lica koja su snosila pogrebne troškove po osnovu smrti korisnika penzije imaju pravo na novčanu naknadu za pogrebne troškove, koje im, po dostavljanju predviđene dokumentacije, isplaćuje Fond PIO. Pravo na novčanu naknadu za pogrebne troškove ostvaruje lice koje je najčešće član porodice preminulog korisnika, ili lice koje je realno snosilo troškove sahrane.

U periodu od 1. januara 2008, kada su se fondovi konsolidovali u jedinstven Fond, do 30. septembra 2013. godine, Fond PIO je isplaćivao novčanu naknadu za pogrebne troškove u visini od jedne i po prosečne penzije u prethodnom kvartalu, obračunato po kategorijama osiguranika. S obzirom na to da različiti iznosi i dužina plaćanja doprinosa dovode i do različitog iznosa prosečnih penzija,  i iznos novčanih naknada po kategorijama penzionera bio je različit. Za ovaj način postupanja, Fond je imao podršku  u mišljenju Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, iz januara 2008. godine, odnosno iz perioda kada je sprovođena konsolidacija fondova.   

Po preporuci Državne revizorske institucije, Fond od 1. oktobra 2013. godine utvrđuje visinu iznosa novčane naknade za pogrebne troškove u iznosu jedne i po prosečne penzije u Fondu u prethodnom kvartalu, u istom iznosu za sve kategorije osiguranika. 

Shodno tome, sva lica koja su, u pomenutom periodu, naplatila novčane naknade za pogrebne troškove po osnovu smrti poljoprivrednih penzionera, imaju pravo na naplatu razlike novčane naknade. Fond PIO poziva sva lica kojima pripada ovo pravo da se jave organizacionoj jedinici Fonda koja im je isplatila novčanu naknadu. Zahtev za isplatu razlike naknade pogrebnih troškova je potrebno podneti filijali, službi filijale, odnosno organizacionoj jedinici Fonda koja je vršila poslove obračuna i isplate penzija za umrlog korisnika penzije i isplatila naknadu pogrebnih troškova, a obrazac zahteva građani mogu naći u svim organizacionim jedinicama, kao i na sajtu Fonda PIO www.pio.rs.

Uz zahtev, potrebno je dostaviti:

  • fotokopiju lične karte podnosioca zahteva, odnosno za biometrijsku ličnu kartu sa čipom odštampani izvod iz čitača;
  • kopiju kartice tekućeg računa podnosioca zahteva sa upisanim podacima o imenu, prezimenu i broju partije tekućeg  računa.

Prema podacima Fonda PIO, pravo na isplatu ove razlike ima 66.338 lica, kojima je u periodu od 1. januara 2008. do 30. septembra 2013. godine izvršena isplata novčanih naknada za pogrebne troškove preminulih poljoprivrednih penzionera. Fond je, 26. avgusta u dnevnim novinama objavio obaveštenje i pozvao sva lica koja su u ovom periodu naplatila novčanu naknadu za pogrebne troškove po osnovu smrti poljoprivrednih penzionera da se jave nadlaženoj organizacionoj jedinici, kako bi ostvarili pravo na razliku u novčanoj naknadi.

Fond je ponudio sistemsko rešenje ovog pitanja, kako bi se tamo gde ima osnova, na najbrži i najracionalniji način izvršila isplata, tako da nema potrebe da građani podnose pojedinačne tužbe.

Novi elektronski servisi

Novi elektronski servisi RF PIO građanima omogućavaju da preko veb-sajta Fonda predaju zahtev za izdavanje raznih vrsta potvrda ili da izračunaju kada će moći da odu u penziju.

U prisustvu ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandra Vulina i čelnih ljudi Fonda PIO, u Zaječaru su 16. jula promovisani elektronski servisi sa sajta Fonda koji su dostupni građanima. Ministar Vulin je naglasio da je osnovni zadatak da primenom savremene tehnologije usluge budu efikasnije i na usluzi korisnicima. Direktorka Fonda Dragana Kalinović istakla je da su servisi dostupni na celoj teritoriji Srbije, što je još jedan korak u približavanju svih usluga Fonda građanima.

Vaučeri za letovanje u Srbiji 

Za odmor uz vaučere Vlade Srbije građanima su na raspolaganju preko 350 ugostiteljskih objekata u zemlji koja su se prijavila na konkurs a njihov spisak može se pročitati na internet stranici Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija.

Pravo na dobijanje vaučera, pojedinačne vrednosti 5.000 dinara, imaju penzioneri, nezaposleni, korisnici prava na tuđu pomoć i negu,  zaposleni i ratni vojni invalidi sa primanjima nižim od 60.000 dinara, korisnici naknade na porodičnu invalidninu po palom borcu i nosioci aktivnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva koji se bave isključivo poljoprivredom.

Prijave se podnose do 15. oktobra na šalterima pošte, a zainteresovani građani pored prijave treba da prilože fotokopiju lične karte, potvrdu o rezervaciji smeštaja , kao i potvrdu o sticanju prava po nekom od kriterijuma za dodelu vaučera i ostalu propisanu dokumentaciju. Vaučer se može koristiti zaključno sa 20. novembrom 2016. godine. Potencijalni korisnici su u obavezi da na šalterima JP „Pošta Srbije” podnesu prijave najkasnije 30 dana od početka realizacije aranžmana odnosno period od dana podnošenja prijave do prvog dana korišćenja rezervisanog aranžmana ne sme da bude kraći od 30 dana. Personalizovani vaučeri sa visokim stepenom zaštite korisnicima će biti dostavljani preporučenom poštom na kućne adrese.

Vaučerima ne mogu da se plaćaju usluge ishrane i pića, zdravstvene ili druge usluge i boravišne takse. Vaučer se može koristiti na teritoriji Srbije, osim u ugostiteljskim objektima Beograda, Novog Sada, Niša i Kragujevca.     

Sve dodatne informacije mogu se dobiti na brojeve telefona: 011/3122-853 i 011/3122-867 ili na internet stranici Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija – www.mtt.gov. rs

Otvorena vrata direktora Fonda

Pored postojećih načina komunikacije Fonda sa strankama, omogućili smo korisnicima i osiguranicima da razgovaraju sa najvišim rukovodstvom Fonda, tako da je svaki četvrtak u nedelji, u periodu od 10.00 do 13.00 časova, stalni termin kada zainteresovani građani mogu doći kod direktora Fonda, direktora Pokrajinskog Fonda ili direktora nadležne filijale, kako bi izneli svoj eventualni problem u ostvarivanju prava iz PIO. Na ovaj način doprinećemo bržem i kvalitetnijem radu Fonda i bržem rešavanju pitanja i problema korisnika i osiguranika.

 Već na prvim susretima direktora Fonda sa strankama, po principu otvorenih vrata, pokazalo se  zapaženo interesovanje, naročito korisnika penzija, a najčešća pitanja i problemi zbog kojih su tražili pomoć direktora Fonda odnose se na nemogućnost da im se donesu konačna rešenja zbog neplaćenih doprinosa, pitanje potvrđivanja staža u državama regiona, pitanje beneficiranog staža.

Brojevi telefona na koje možete zakazati svoj termin dostuni su na  našem sajtu u meniju Poslovna mreža,  lifletima   ili preko Kontakt centra 0700-017-017 ili 011/3060-680.

Zakon o rehabilitaciji

Na osnovu člana 23 Zakona o rehabilitaciji kojim se uređuju rehabilitacija i pravne posledice rehabilitacije lica koja su iz političkih, verskih, nacionalnih ili ideoloških razloga lišena života, slobode ili drugih prava do dana stupanja na snagu Zakona, u RF PIO doneto je rešenje o određivanju iznosa mesečne novčane naknade (poseban dodatak) za rehabilitovano lice. 

Ovim rešenjem obračunava se mesečna novčana naknada (poseban dodatak) rehabilitovanom licu u visini od 22.265,00 dinara za 2015. godinu.

Rešenje je objavljeno u broju 19 „Službenog glasnika” RS, od 20. februara 2015. godine. Zahtev za priznavanje prava na novačnu naknadu po Zakonu o rehabilitaciji predaje se na obrascu koji se može odštampati sa sajta RF PIO.

Zakon o privremenom uređivanju načina isplate penzija

Zakon je tačno propisao način isplate penzija od isplate za novembar 2014. godine pa dok privremeno umanjenje bude aktuelno, s tim što nije određeno do kada će odredbe ovog zakona biti primenjivane.

Dakle, ponovimo još jednom ono što je najvažnije a što se odnosi na oko milion i sto hiljada korisnika čija primanja ne prelaze 25.000 dinara – njihove penzije neće biti umanjivane.

Ostalim korisnicima, čije penzije premašuju ovu sumu, iznos do 25.000 takođe se ne umanjuje. Takvih korisnika, sa primanjima iznad 25.000 dinara trenutno ima oko 600.000. Konkretno, umanjivaće se iznosi penzija od 25.000 dinara pa naviše, i to na sledeći način: penzije od 25.000 do 40.000 dinara, uključujući i penziju od 40.000, biće umanjene za 22 odsto, dok će onim penzionerima čija su primanja iznad ove sume taj deo od 40.000 do ukupnog iznosa biti umanjen za 25 odsto.

Evo kako bi to izgledalo na konkretnim primerima.

Primer penzije do 40.000 dinara (tj. zaključno sa 40.000 dinara).

Od ukupnog iznosa penzije prvo se oduzme onih 25.000 koje ne podležu zakonskim propisima, a zatim se tako dobijena razlika pomnoži koeficijentom 0,22. Na primeru penzije od 30.000 dinara to bi izgledalo ovako:

30.000 – [(30.000 – 25.000) h 0,22] = 28.900 [(iznos penzije po rešenju – 25.000) h 0,22] = iznos penzije koji se isplaćuje nakon primene Zakona. Iznos privremenog umanjenja penzije dobija se ovako: 30.000 – 28.900 = 1.100, znači u ovom slučaju umanjenje iznosi 1.100 dinara.

Primenom ovakve računice propisane Zakonom, penzija od 40.000 dinara bila bi umanjena za 3.300, a ovu cifru naglašavamo jer nam je potrebna za tumačenje načina umanjenja iznosa penzija viših od 40.000 dinara.

Penzije koje su više od 40.000 dinara prvo, dakle, imaju umanjenje od 3.300 dinara kao i sve one od 40.000 dinara. Zatim se iznos od 40.000 do ukupne visine penzije pomnoži koeficijentom 0,25, pa se tako dobijeni iznos sabere sa 3.300 i dobija se ukupno umanjenje. To ukupno umanjenje oduzeto od penzije koju korisnik trenutno prima daje iznos koji će primati dok je Zakon o privremenom uređivanju načina isplate penzija na snazi.

Primer penzije od 70.000 dinara:

70.000 – [(70.000 – 40.000) h 0,25 + 3.300)] = 59.200 (iznos penzije koji se isplaćuje nakon primene Zakona). Znači, 70.000 – 59.200 = 10.800 dinara, odnosno, toliki je iznos privremenog umanjenja penzije u ovom slučaju.

Od umanjenja penzija Zakonom su izuzeti korisnici prava na privremenu naknadu po osnovu druge i treće kategorije invalidnosti, odnosno preostale radne sposobnosti, invalidna deca i korisnici prava na privremenu naknadu.

Penzija utvrđena primenom Zakona osnov je za obračun doprinosa za zdravstveno osiguranje i primenu obustava iz penzija, odnosno kredita koje imaju korisnici.

Na penzijskom čeku od novembarske isplate na dnu obrasca „izveštaj korisniku” u tekstualnom delu odštampan je iznos penzije koju korisnik ima po rešenju, a zatim i iznos privremenog umanjenja po ovom zakonu. Za osiguranike iz kategorije zaposlenih koji penziju primaju iz dva dela ovaj podatak je prikazan na čeku za drugi deo penzije, dok će na čeku za prvi deo novembarske penzije pisati „Isplata po Zakonu o privremenom uređivanju načina isplate penzija”.

Konkretan primer

S obzirom na to da penzije najčešće nisu u „okruglim” iznosima, evo još jednog primera na konkretnom iznosu penzije za N. N. korisnika:

51.232,49 – [(51.232,49 – 40.000,00) x 0,25 + 3.300,00 ] =
51.232,49 – [11.232,49 x 0,25 + 3.300,00 ] =        
51.232,49 – [2.808,12 + 3.300,00 ] =        
51.232,49 – 6.108,13 = 45.124,36 (iznos „umanjene penzije“ nakon primene Zakona) 
51.232,49 – 45.124,36 = 6.108,13 (iznos privremenog umanjenja penzije)

Potvrde o životu

Obaveštavamo sve korisnike penzija koji imaju prebivalište u Srbiji a pravo koriste po sporazumu Srbije sa Federacijom Bosne I Hercegovine, da obrasce Potvrde o životu mogu preuzeti na šalterima filijala našeg Fonda ili odštampati sa sledećih sajtova: www.pio.rswww.zso.gov.rswww.fzmiopio.ba

Procena radne sposobnosti osoba sa invaliditetom

Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje i Nacionalna služba za zapošljavanje formirali su komisije koje veštače procenu radne sposobnosti i mogućnosti zaposlenja ili održanja zaposlenja osoba sa invaliditetom, u skladu sa Zakonom o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom. Zahtevi za procenu radne sposobnosti podnose se Nacionalnoj službi za zapošljavanje, a samo izuzetno i Fondu PIO, uz zahtev za ostvarivanje prava na invalidsku penziju. Radi potpune primene međunarodne klasifikacije osoba sa invaliditetom i višestrukog pristupa takvim osobama, komisije sačinjavaju lekar specijalista prema osnovnom oboljenju podnosioca zahteva, psiholog, specijalista medicine rada i radnik NSZ. 

Nacionalna služba formira predmet, radi socijalnu anketu i obaveštava Fond, koji dalje radi trijažu predmeta i termin-plan za zakazivanje pregleda. Pregledi se obavljaju u prostorijama Nacionalne službe prema prebivalištu podnosioca zahteva. Uz zahtev za procenu radne sposobnosti podnose se i odgovarajući medicinski dokazi o stanju zdravlja, odnosno o bolesti ili oštećenjima, koji mogu biti pribavljeni od bilo koje medicinske ustanove u Republici Srbiji. 

Komisija organa veštačenja Republičkog fonda, koja obavlja poslove veštačenja za potrebe Nacionalne službe, procenjuje radnu sposobnost i mogućnost zaposlenja ili održanja zaposlenja u skladu sa usvojenim pravilnicima. Rešenje o proceni radne sposobnosti i mogućnosti zaposlenja ili održanja zaposlenja donosi Nacionalna služba za zapošljavanje, na osnovu nalaza, mišljenja i ocene Komisije organa veštačenja Republičkog fonda.

Pravilnikom o načinu praćenja izvršavanja obaveze zapošljavanja osoba sa invaliditetom i načinu dokazivanja izvršavanja te obaveze, predviđeno je da poslodavci do 5. u mesecu popune obrazac IOSI i predaju ga Poreskoj upravi na teritoriji svoga sedišta. Na ovaj način je zakonodavac obezbedio kontrolu primene svih odredaba zakona.

Zakonom o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom, donetim 2009. godine, predviđena je obaveza poslodavaca da zaposle određeni broj osoba sa invaliditetom: poslodavci koji imaju od 20 do 49 zaposlenih moraju da zaposle jednu osobu sa invaliditetom, na zaposlenih 50 moraju angažovati najmanje dve, i posle na svakih 50 zaposlenih još po jednu osobu sa invaliditetom.

Carinske olakšice za osobe sa invaliditetom

Zakonom je propisano da osoba koja ima telesno oštećenje od najmanje 70 odsto ima pravo na uvoz vozila bez plaćanja carine. Oni koji imaju 100 odsto telesnog oštećenja po jednom osnovu oslobađaju se i plaćanja PDV-a. Razlika je u tome što se carinskih dažbina ova lica oslobađaju odmah prilikom uvoza, dok se PDV mora najpre platiti, a kasnije tražiti povraćaj novca.

Postupak za povraćaj novca se sprovodi tako što overeni primerak potvrde od carinarnice o plaćenom porezu, overenu carinsku deklaraciju uz pisani zahtev za refundaciju PDV-a, sa svojim podacima (ime, prezime, JMBG, adresa) i fotokopiju lične karte treba dostaviti Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike. Po primljenom zahtevu ovo ministarstvo donosi rešenje o povraćaju PDV-a korisniku carinske olakšice. Ministarstvo šalje poštom rešenje kupcu, na osnovu kojeg kupac zatim podiže novac.

Osnovni uslov za uvoz automobila u Srbiju je da vozilo ispunjava takozvanu evro tri normu.

Detaljnije...

Naše penzije u inostranstvu

Penzije zarađene u Srbiji stižu u 26 zemalja sveta (ne računajući bivše jugoslovenske republike). Prema podacima za 2015. godinu od ukupno 12.055 korisnika više od polovine živi u Nemačkoj - 8.290 korisnika, slede Austrija sa 1.810 korisnika, Mađarska sa 541 korisnikom, u Švedskoj je 294 korisnika, u Francuskoj 233, uŠvajcarskoj 176, u SAD 127, u Češkoj 123 korisnika, ....
U Brazil, Grčku, Tursku i Meksiko šalje se po jedna penzija, u Rusiju, Novi Zeland i Kipar po dve, u Norvešku četiri .....
Tokom 2015. godine po ovom osnovu je transferisano 1,181 milijarda dinara, a ove prinadležnosti isplaćuju se tromesečno, zbog visokih administrativnih troškova i relativno niskih iznosa.

Bivše republike

Penzijski fond isplaćuje penzije za 42.922 korisnika (podaci za 2015. godinu) koji žive u državama bivše SFRJ (Republika Srpska 11.201, Hrvatska 9.876, Federacija BiH 7.695, Crna Gora 5.636, Makedonija 5.459  i  Slovenija 3.055).

Dobrovoljni penzijski fondovi

Zakonom o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima, koji se primenjuje od 1. aprila 2006. godine, građanima koji imaju interesovanja, ali i novca, omogućeno je da do penzije dođu i uplatama u privatne penzijske fondove. Uplate u ove fondove su dobrovoljne, dakle uplaćuje ih samo onaj ko to želi, a primenom ovog zakona ništa se ne menja u obaveznom penzijskom i invalidskom osiguranju. 

Pravo na penziju stiče se sa 58 godine života, a krajnji rok da penzija počne da se koristi je 70 godina. Novac sa računa može da se podiže i pre 58. godine života, u slučaju vanrednih troškova lečenja ili nesposobnosti za rad. Zakon dozvoljava da se jednom uloženi novac preseli u drugi fond.

"Sportske" penzije

Na osnovu Uredbe Vlade Srbije, više od 500 sportista i trenera (starijih od 35 godina), koji su osvojili medalje na olimpijskim i paraolimpijskim igrama i svetskim prvenstvima dobili su doživotna novčana priznanja, nazvana "sportske" penzije. Mesečni iznos je ravan visini jedne do tri prosečne neto zarade iz decembra prethodne godine.