Prava na odsustvo sa rada radi posebne nege deteta

Citaj mi

PRAVO NA ODSUSTVO SA RADA ILI RADA SA POLOVINOM PUNOG RADNOG VREMENA, RADI POSEBNE NEGE DETETA

Primena Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom („Službeni glasnik RS” br. 113/17 i 50/18 ) počela je 1. jula 2018. godine. Članom 38. st. 2-4. ovog zakona utvrđeno je da ministar nadležan za socijalna pitanja propisuje bliže uslove odsustva sa rada ili rada sa polovinom punog radnog vremena roditelja, odnosno usvojitelja, hranitelja ili staratelja deteta mlađeg od pet godina kome je potrebna posebna nega.
O stepenu smetnji u psihofizičkom razvoju i invaliditetu deteta mišljenje daje nadležna komisija fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, a troškovi njenog rada finansiraju se iz budžeta Republike Srbije.
Sastav, nadležnost i način rada komisije utvrđuje ministar nadležan za socijalna pitanja.
Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja doneo je Pravilnik o bližim uslovima, postupku i načinu ostvarivanja prava na odsustvo sa rada ili rada sa polovinom punog radnog vremena radi posebne nege deteta („Službeni glasnik RS” br. 56/18), koji je stupio na snagu 18. jula 2018. godine. Ovim pravilnikom utvrđuju se bliži uslovi, postupak i način ostvarivanja prava na odsustvo sa rada ili rada sa polovinom punog radnog vremena radi posebne nege deteta i prava na ostale naknade po osnovu posebne nege deteta, kao i sastav, nadležnost i način rada komisije koja daje mišljenje o stepenu smetnji u psihofizičkom razvoju i invaliditetu deteta i nivou funkcionalnosti dece sa smetnjama u razvoju i invaliditetom i druga pitanja od značaja za ostvarivanje prava.

 

KO IMA PRAVO

Roditelj, odnosno usvojitelj, hranitelj ili staratelj deteta mlađeg od pet godina, kome je neophodna posebna nega zbog smetnji u razvoju i invaliditeta, osim za slučajeve predviđene propisima o zdravstvenom osiguranju, ima pravo da, po isteku porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, odsustvuje sa rada ili da radi sa polovinom od punog radnog vremena radi posebne nege deteta, u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad.
Deca sa smetnjama u razvoju i invaliditetom su ona koja imaju ozbiljne ili kompletne teškoće u jednom ili više posmatranih razvojnih domena, kao i deca sa teže narušenim zdravstvenim stanjem i oštećenjem telesnih struktura. 
Razvojni domeni koji se procenjuju su: socioemocionalni razvoj (emotivne funkcije i aktivnosti), kognitivni razvoj, funkcije i aktivnosti komunikacije, fizički razvoj – funkcije aktivnosti pokreta, adaptivne veštine - funkcije aktivnosti svakodnevnog života, i funkcije čula (čulo vida, sluha i osećaj bola).

 

PODNOŠENJE ZAHTEVA

Pravo na odsustvo sa rada ili rada sa polovinom punog radnog vremena i pravo na naknadu zarade, odnosno naknadu plate za vreme odsustva sa rada, utvrđuje se na osnovu podnetog zahteva za veštačenje zdravstvenog stanja deteta, u skladu sa zakonom kojim se uređuje finansijska podrška porodici sa decom. Zahtev se podnosi na Obrascu broj 1 – ZOPND.
Pravo na ostale naknade po osnovu posebne nege deteta, utvrđuje se na osnovu podnetog zahteva za veštačenje zdravstvenog stanja deteta, u skladu sa zakonom kojim se uređuje finansijska podrška porodici sa decom. Zahtev se podnosi na Obrascu broj 1a – ZONPND.
Zahtev za ostvarivanje prava, sa medicinskom dokumentacijom, podnosi se u opštinskoj, odnosno gradskoj službi dečije zaštite, prema mestu prebivališta podnosioca zahteva. Zahtev se može podneti 45 dana pre isteka odsustva sa rada radi nege deteta.

 

MEDICINSKA DOKUMENTACIJA KOJA SE PODNOSI UZ ZAHTEV

Medicinska dokumentacija koja je potrebna za veštačenje zdravstvenog stanja deteta podrazumeva: 

  1. nalaz izabranog lekara koji sadrži procenu funkcionalnosti deteta po razvojnim domenima (na osnovu neposrednog pregleda, nalaza razvojnog savetovališta ili drugih lekara specijalista i zdravstvenih saradnika) ili obrazac prijave deteta sa smetnjama u razvoju,
  2. nalaze drugih lekara specijalista, 
  3. nalaze zdravstvenih saradnika,
  4. drugu dokumentaciju bitnu za ostvarivanje prava.

 

POZIV ZA VEŠTAČENJE

Opštinska, odnosno gradska služba dečije zaštite, poziva podnosioca zahteva da dođe na veštačenje sa detetom, u nadležnu ustanovu navedenu u pozivu.

 

OBAVLJANJE VEŠTAČENJA

Prvostepena komisija obavlja veštačenje zdravstvenog stanja deteta na osnovu neposrednog pregleda deteta, medicinske dokumentacije i drugih dokaza.
Izuzetno, Prvostepena komisija može dati pozitivno mišljenje za priznavanje prava i bez neposrednog pregleda deteta, odnosno samo na osnovu razmatranja medicinske dokumentacije iz koje se nesporno može utvrditi zdravstveno stanje deteta.

 

DOSTAVLJANJE MIŠLJENJA PRVOSTEPENE KOMISIJE

Po sprovedenom veštačenju, Prvostepena komisija daje mišljenje koje dostavlja opštinskoj, odnosno gradskoj službi dečije zaštite, a koja mišljenje Prvostepene komisije dostavlja podnosiocu zahteva i njegovom poslodavcu, odnosno samo podnosiocu zahteva u slučaju prava na ostale naknade po osnovu posebne nege deteta.

 

DONOŠENJE REŠENJA O PRAVU

Poslodavac na osnovu mišljenja Prvostepene komisije donosi rešenje o pravu na odsustvo sa rada ili rada sa polovinom punog radnog vremena radi posebne nege deteta i dostavlja ga opštinskoj, odnosno gradskoj službi dečije zaštite i podnosiocu zahteva odmah, ukoliko nije uložen prigovor na mišljenje Prvostepene komisije, odnosno ukoliko je uložen prigovor, po dobijanju konačnog mišljenja Drugostepene komisije Republičkog fonda PIO.
Nadležni organ lokalne samouprave – opštinska, odnosno gradska služba dečije zaštite na osnovu mišljenja Prvostepene komisije donosi rešenje o pravu na ostale naknade po osnovu posebne nege deteta odmah, ukoliko nije uložen prigovor na mišljenje Prvostepene komisije, odnosno ukoliko je uložen prigovor, po dobijanju konačnog mišljenja Drugostepene komisije.

 

PODNOŠENJE PRIGOVORA

Na mišljenje Prvostepene komisije podnosilac zahteva kao i poslodavac mogu uložiti prigovor Drugostepenoj komisiji, u roku od osam dana od dana prijema mišljenja.
Prigovor se podnosi opštinskoj, odnosno gradskoj službi dečije zaštite, koji ga odmah, a najkasnije u roku od tri dana dostavlja Drugostepenoj komisiji. 
Po prijemu prigovora Drugostepena komisija preispituje mišljenje Prvostepene komisije.
Drugostepena komisija odlučuje po razmatranju medicinske dokumentacije i dokaza prikupljenih u postupku preispitivanja mišljenja Prvostepene komisije i po potrebi poziva podnosioca zahteva da sa detetom dođe na ponovni pregled.
Drugostepena komisija daje mišljenje u roku od 15 dana od dana prijema prigovora. Mišljenje Drugostepene komisije je konačno.
Konačno mišljenje Drugostepena komisija dostavlja opštinskoj, odnosno gradskoj službi dečije zaštite, koja mišljenje komisije dostavlja podnosiocu zahteva i njegovom poslodavcu najkasnije u roku od tri radna dana od dana prijema mišljenja komisije.

 

PRVOSTEPENA KOMISIJA

Prvostepena komisija ima četiri člana, od kojih je jedan lekar veštak specijalista Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, koji je ujedno i predsednik Prvostepene komisije, jedan lekar specijalista pedijatar iz razvojnog savetovališta ili službe za zdravstvenu zaštitu dece, jedan zdravstveni saradnik i jedan predstavnik nadležnog organa jedinice lokalne samouprave zadužen za poslove dečije zaštite koji je sekretar Prvostepene komisije.
Članovi Prvostepene komisije imaju svoje zamenike.
Rad Prvostepene komisije organizuje se u jedinicama lokalne samouprave u kojima filijale Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje imaju sedište.
Rad Prvostepene komisije se organizuje van radnog vremena, najmanje jednom u 15 dana, a po potrebi i češće u zavisnosti od broja podnetih zahteva.

 

DRUGOSTEPENA KOMISIJA

Drugostepena komisija ima četiri člana, od kojih je jedan lekar veštak specijalista Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, koji je ujedno i predsednik Drugostepene komisije, jedan lekar specijalista pedijatar, jedan zdravstveni saradnik i jedan predstavnik ministarstava nadležnog za socijalna pitanja, koji je sekretar Drugostepene komisije.
Članovi Drugostepene komisije imaju svoje zamenike.
Rad Drugostepene komisije organizuje se u prostorijama Direkcije Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje u Beogradu.