РЕФОРМА ПЕНЗИЈСКОГ СИСТЕМА - ПРИОРИТЕТ

---

Начин усклађивања пензиjа зависиће од економске могућности земље. Предстоjи измена и допуна Закона о раду

---

-Реформа система пензиjског и инвалидског осигурања jесте приоритетан задатак Министарства рада и социjалне политике. Желимо да jоj дамо посебну важност, отуд ћемо у овом послу ангажовати целокупну стручну jавност, али и представнике Међународног монетарног фонда и Светске банке - казао jе Расим Љаjић, министар рада и социjалне политике, на конференциjи за новинаре одржаноj последњег дана минуле седмице у Влади Републике Србиjе.

-Управо jе Влада Србиjе формирала савет за реформу пензиjског система, коjим ће руководити потпредседник српске Владе Божидар Ђелић, а коjи ће, извесно, допринети успешном завршетку jедног великог и значаjног посла. Када jе реч о усклађивању пензиjа, наш партнер и главни саговорник биће, без сумње, организациjе пензионера. Према одређеним економским показатељима, уколико би се у наредноj години усклађивање пензиjских принадлежности вршило искључиво са порастом просечних трошкова живота, просечна пензиjа би износила 138,5 евра, што jе одиста мало. Jа у овом тренутку не могу да кажем на коjи ће се начин убудуће усклађивати пензиjе, пошто претходно морамо сагледати какве су економске могућности наше земље. Jер, економски систем Србиjе мора бити одржив и ни у ком случаjу не сме бити доведен у питање - нагласио jе Љаjић.

Зоран Мартиновић, државни секретар у Министарству саопштио jе да Министарство рада и социjалне политике у овоj години располаже са око 70 милиjарди динара односно са 15 одсто више пара него лане.

- За надокнаде социjално угроженим особама утрошиће се 60 одсто од укупног буџета. Не би требало сметнути с ума да 800 хиљада особа добиjа помоћ преко овог Министарства и да се броj социjално угрожених људи, у поређењу с претходном годином, прилично увећао. Било jе застоjа у исплатама поjединих видова социjалне помоћи, надамо се да тога више неће бити - напоменуо jе Мартиновић.

О наjугрожениjем становништву, о њих 140 хиљада коjи су брига Министарства рада и социjалне политике, говорила jе Љиљана Лучић, такође државни секретар у Министарству.

- Политика подршке породицама са децом се наставља. Дечиjи додатак прима 375 хиљада малишана. Наставља се и развиjање мрежа социjалних услуга, подржавање живота у заjедници, заштита деце без родитеља, увећавање броjа хранитељских породица (засад их има 3.845)... Наш приоритет jе да развиjамо професионалне стандарде, да до краjа године донесемо нови правилник у центрима за социjални рад. Радићемо на унапређењу квалитета услуга у свим областима социjалне заштите. Наставићемо са финансирањем невладиних организациjа и њихових проjеката везаних за област инвалидске заштите. Настављамо, такође, са мерама окренутим према старима, као што jе, на пример, помоћ у кући. Што се тиче корисника борачко-инвалидске заштите они ће и даље добиjати своjу надокнаду. Осим тога, ускоро се завршава изградња 222 стана намењених њима, док ће се краjем ове и почетком наредне године изградити jош 96 станова за кориснике борачко-инвалидске заштите - саопштила jе Лучић.

Снежана Лакићевић Стоjанчић, државни секретар у Министарству рада и социjалне политике, потцртала jе да следи измена и допуна Закона о раду. Припремљено jе неколико алтернатива и очекуjе се мишљење синдиката. Без обзира на могуће несугласице Министарство jе намерено да се, путем коректног диjалога, изнађу наjприхватљивиjа решења.

- Предстоjеће време одликоваће и, осим нормативне делатности, успостављање одговараjуће трипартитне сарадње, између Владе Републике Србиjе, синдиката и послодаваца. Од 25.jуна креће акциjа Инспектората за рад, заправо инспектори ће обилазити градилишта зарад смањивања повређивања на раду и спречавања "рада на црно". Инспекторат ће морати да се озбиљно суочи с чињеницом да у земљи има око милион незапослених, за коjе ваља изнаћи излаз - нагласила је Снежана Лакићевић Стоjанчић.

Консолидација фондова

- Административна консолидациjа фондова пензиjског и инвалидског осигарања окончава се 1.jануара 2008.године, а финансиjска 1.jануара 2011. Управо би требало да активирамо кредит Светске банке од 25 милиона евра, намењен консолидациjи фондова. Консолидациjа jе, иначе, као што се зна утемељена законом. Она може да се неком свиђа или не свиђа, али се закон мора поштовати - рекао jе министар рада и социjалне политике у Влади Републике Србиjе.

Пет принципа

- Стратегиjа и планови Министарства рада и социjалне политике базираће се на пет принципа. Први принцип jе - да ће се руководити развоjном стратегиjом државе и бити део економских реформи. Други принцип jе - обезбеђивање квалитетниjег и достоjанствениjег живота. Трећи принцип jе - да транзициjа не сме да падне на плећа наjсиромашниjих, већ њу мораjу да осете и имућниjи слоjеви становништва. Четврти принцип jе - супротстављање свим видовима дискриминациjе и изградња друштва "jеднаких шанси". Пети принцип jе - усклађивање законских прописа у земљи са прописима Европске униjе - истакао jе Расим Љаjић.

---

За непуних месец дана преко 13.000 позива. Скоро трећина грађана жели информациjу о додатку за туђу негу и помоћ. Друга трећина се информише о матичноj евиденциjи осигураника

---

После непуних месец дана од како jе у РФПИОЗ почео да ради говорни аутомат, броjеве 0700-017-017 И 011-30-60-680 позвало jе преко 13.000 корисника, заитересованих за одређену информациjу из овог Фонда. То jе, просечно, око 600 позива дневно. Ако се има на уму чињеница да викендом људи ипак мање зову, просек позива по радном дану jе између 700 и 800. Пратећи шта пензионере и осигуранике наjвише занима, то jест шта наjчешће питаjу, може се рећи да jе око трећине корисника позвало говорни аутомат како би добили информациjу о додатку за туђу помоћ и негу - коjи су услови да га добиjу, коjи jе износ и слично. Скоро исто толико позива било jе и ради добиjања информациjа о матичноj евиденциjи осигураника, где наjвећи броj људи жели да сазна како да добиjе листинг, то jест податке о годинама радног стажа и уплаћеном доприносу, затим како да приjаве промену фирме. Следећа велика група позива, око 15 одсто од укупног броjа, односи се на исплату пензиjа, а исти броj позива jе забележен због информациjа о обавезном осигурању.

Овакво интересовање корисника за говорни аутомат упућуjе надлежне у Фонду на то да што пре прошире информациjе коjе се могу добити посредством говорног аутомата, на чему се увелико ради, тако да корсници, у скориjе време, могу очекивати jош више детељних информациjа када позову аутомат. Већ наредних недеља корисници ће моћи да добиjу и информациjе о уплатама из бивших република. Такође се интензивира и рад на формирању комплетног Call центра са оператерима коjи ће се jављати грађанима.

Исплата воjних пензиjа, коjе се сада исплаћуjу из Воjног пензијског Фонда, свакако ће се ускоро наћи на дневном реду надлежних, поготово оних коjи се стараjу о расподели новца из буџета, одакле се и ове принадлежности исплаћуjу. Воjне пензиjе редовно стижу до своjих корисника, али пензионисана воjна лица нису задовољна што оне нису онолике колике би требало да буду, jер за то нема довољно новца. Наjаве да ће и воjни пензионери делити исту касу и судбину цивилних, постаjу све озбиљниjе, о чему сведочи и изjава Зорана Пановића, начелника за ПИО у Министарству за рад и социjалну политику, да ће у следећих неколико месеци бити омогућено да и администрациjа Воjног пензијског фонда буде придружена фондовима запослених, пољопривредника и самосталних делатности. То би, наравно, требало детаљно разрадити, jер би се и ове пензиjе морале "покрити" парама из буџета, а у РФПИО запослених, рецимо, се из доприноса покриjе 62 одсто средстава потребних за исплату пензиjа, а остатак се већ дотира из буџета, па jе оправдано питање хоће ли издржати и додатно оптерећење.

КА ЛЕПШЕМ ЖИВОТУ У ТРЕЋЕМ ДОБУ

---

У броjним, изузетно добро припремљеним сусретима са нашим прегаоцима у области заштите старих, указале су се нове могућности за повезивање са диjаспором

---

Национална фондациjа за хуману старост Републике Србиjе основана jе пре неколико година и, истини за вољу, до сада ниjе успевала да се у значаjниjоj мери наметне друштву. Окупљени око племените идеjе садржане у самом називу, умни људи трећег доба, стручњаци у различитим областима, покушавали су да добрим идеjама и програмима заинтересуjу друштво, потенциjалне донаторе и ктиторе коjи би их и финансиjски подржали. То, чиме би ова Фондациjа требало да се бави, "записано jе" и у Националноj стратегиjи о старењу и старима, у Националноj стратегиjи за борбу против сиромаштва,у Реформи социjалне заштите и броjним другим документима. Но, без чвршће сарадње са министарствима и без оног, код нас већ уобичаjеног "Know how", ниjе било помака.

Али, искуство и познавање области, као и упорност људи из Управног одбора Фондациjе, довели су до сарадње са представницима Привредне коморе Немачке у Београду, коjи су и заступници Сениор експерт сервиса за Србиjу и Црну Гору. Тако jе уговорена двонедељна посета jедног од експерата овог Сервиса, госпође Елвире Саваде и припремљен веома динамичан програм њеног боравка. Београд, Кикинда, Вршац,Врњачка бања, Сокобања и опет Београд - разговори, размена искустава и идеjа, корисни предлози и закључци. Представници локалних заjедница, од челних људи до запослених у установама социjалне и здравствене заштите и туристичким организациjама, сазнали су многе чињенице о људима трећег доба у Немачкоj, али и другим земљама где jе госпођа Саваде била позивана у своjству експерта. Сазнали су о врстама и нивоима заштите оних коjима jе потребна потпора друштва, али и броjним могућностима запошљавања сениора - људи трећег доба. БАКС jе значаjна немачка организациjа, коjа под своjим кровом окупља 95 различитих организациjа окренутих ка старима. Jедна од њих jе и Сениор експерт сервис. БАКС, под чиjом капом jе 12,5 милиона чланова, заступа интересе старих - они су саговорници, гласноговорници и представници у разговорима с политичарима, привредом, друштвеним организациjама и доказуjу да организациjе старих чине лепезу коjа се шири и све више користи као нешто веома добро у савременом друштву.

Госпођа Елвира Саваде, обрадована и изненађена нивоом социjалне заштите старих у Кикинди и Вршцу, као и заинтересованошћу за сарадњу челника локалне управе у центрима бањског туризма, обећала jе помоћ у припреми и пласирању проjеката иза коjих ће стаjати средства иностраних партнера. У броjним, изузетно добро припремљеним сусретима са нашим прегаоцима у области заштите старих, указале су се нове могућности за повезивање с диjаспором. Минимална рачуница да ће само jедан одсто од око 300.000 наших радника, коjи су некад отишли трбухом за крухом на привремени рад, пожелети да пензионерске дане проведе у завичаjу, значи 3.000 нових корисника установа социjалне заштите. Наравно, не треба размишљати о градњи великих "спаваоница" за старе, него, што jе сада европски тренд, заjедница становања, где би људима били на дохват руке и други садржаjи. Чињеница jе да овде има приватне инициjативе у области бриге о старима. Међутим, чињеница jе и да ресорно Министарство никако да донесе праве стандарде, било да jе у питању дневни боравак, дом за старе, пансион, или нека друга врста установе у коjоj људи трећег доба, у зависности од очуваних психо-физичких способности, могу да живе. Због тога има случаjева, да људи (наjчешће наши гастарбаjтери), покрећу нешто из те делатности, а региструjу као туристичку или привредну делатност.

Требало би имати на уму да због лоше демографске ситуациjе, наjвећи броj нациjа стари, те да jе будућност светске економиjе у услугама, од коjих ће велики проценат бити пружан управо у области заштите старих. То jе, у нашим условима, прилика за ново запошљавање.

Због тога jе изузетно користан био и састанак у Министарству за диjаспору у коме су, осим чланова Управног одбора Фондациjе за хуману старост, представника Кикинде, Вршца, Врњачке бање, Сокобање, те немачке Привредне коморе, присуствовали и људи из Министарства спољних послова Србиjе. Било jе речи о постоjећим међународним билатералним споразумима коjи би могли послужити као основ за даљу сарадњу, како би осигураници или корисници пензиjа из Немачке могли, попут оних коjи живе у Аустриjи, да наставе лечење и рехабилитациjу у Србиjи. Тиме би се пунили наши бањски капацитети и подизала запосленост, док би инострани фондови своj интерес видели у нижим ценама лечилишта Србиjе.

Инициjатива министарке Милице Чубрило, да се направи избор и класификациjа бања по болестима коjе лече, водећи при том рачуна о одговараjућем стандарду, jедан jе од важних корака. Министарство рада и социjалне политике и Министарство здравља требало би да искористе могућност предвиђену Споразумом са Немачком (да се лечење започето у jедноj може наставити у другоj држави) и да то прошире на бањско-климатско лечење. Наша министарства требало би да контактираjу са немачким Министарством за рад и социjални поредак, као и немачким органом за везу - Здравствено осигурање иностранства из Бона, како би се инициjатива применила на постоjећи Споразум.

Ако jе судити по агилности др Христе Анђелског, Симеона Бабића и осталих чланова Управног одбора Фондациjе за хуману старост, министарства ће морати да пожуре "с овим послом".