ПРИВРЕМЕНО УБЛАЖАВАЊЕ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ

---

Из буџета ће се издвојити 220 милиона динара за јавне радове. За неквалификоване раднике минималац, за остале до 45 одсто више

---

Влада Србије упутила је јавни позив за организовање јавних радова од интереса за Србију у 2007. години, за шта је издвојила 220 милиона динара, двоструко више него лане.

Јавни радови су, иначе, били саставни део економске политике многих држава још од старих античких цивилизација. Забележено је да су најобимнији јавни радови били спроведени у Кини, ради унапређења земљорадње, због чега су биле организоване активности на премеравању земљишта, изградњи и одржавању друмова, спровођењу иригационих радова, а посебно је позната изградња Великог зида за одбрану од монголске најезде. Слично се радило и у Индији, Вавилону, Персији, нарочито у Египту, а у време Александра Македонског велики јавни радови били су организовани и у Грчкој, уз употребу робовске радне снаге.

Лане стигло 200 пројеката

Објављујући јавни позив за организовање јавних радова од интереса за Србију, Влада је свакако имала у виду смањење стопе незапослености, будући да се број људи који чекају на посао попео на око 900.000, истовремено планирајући ефекте у одржавању и обнављању јавне инфраструктуре. Одобрена сума из буџета за ове намене не наводи на закључак о обимнијим радовима али, како је већа у односу на претходну, може само да охрабри да ће и убудуће "државна улагања" за ову намену бити већа.

На лањски конкурс, који је био први програм јавних радова у Србији, на којем су могли да учествују готово сви – државни и општински органи, приватне фирме и невладине организације, било је пријављено око 200 пројеката. Из буџета је било издвојено 100 милиона динара, а посао је добило око 2.400 незапослених. Радови су почели у новембру и трајали су до краја године што ће се, нажалост, вероватно, поновити и ове године, будући да је конкурс расписан 30.јула, да се пријаве подносе до 10.септембра, односно до 10.октобра, да се Предлог листе утврђује 15 дана од дана истека рока за пондошење пријава, а потом, у наредних месец дана доноси Одлука о организованом спровођењу јавних радова. За ангажовање на јавним радовима исплаћиване су минималне зараде, које су у 2006. години износиле 8.500 динара, а које су се увећавале до 45 одсто, у зависности од школске спреме.

Приоритет социјалним и хуманитарним делатностима

Радови ће се, првенствено, организовати у области социјалних, хуманитарних, културних и других делатности, кроз здравствено васпитне активности као што су превенција, помоћ старима, деци, социјално угроженим лицима, помоћ на заштити и чувању културног наслеђа и археолошких налазишта, затим кроз различите послове у музејима, библиотекама, у туризму, уношењу и електронској обради података, итд. Финансираће се одржавање и обнављање јавне инфраструктуре - уређење и изградња путева, пруга, мостова, брана и других објеката од општег интереса, уређење ромских насеља кроз побољшање услова становања... Према Одлуци Владе Србије, јавни радови ће се организовати и на одржавању и заштити животне средине и природе  што подразумева, између осталог, и санацију дивљих депонија, чишћење и одржавање обале река, језера, одвода, канала, пошумљавање,чување и заштиту шума, монтажу и одржавање опреме по парковима... Они који буду запослени на јавним радовима могу радити и на пословима од општег интереса који не спадају у редовну делатност јавног предузећа а које је, пак, потребно обавити у случају елементарних непогода, одржавању инфраструктуре, изградњи објеката, организвању мобилних екипа у пољопривреди итд.

Комисија Министарства бодоваће пријављене пројекте на основу шест критеријума и одређивати који ће од њих добити зелено светло, односно, који ће се радови финансирати из буџета. При томе ће се узимати у обзир дужина трајања радова, могућност њиховог прерастања у сталан посао, колико ће људи моћи да се запосли итд. Такође, за сваки одобрени пројекат биће потребно и мишљење Националне службе за запошљавање, а узимаће се у обзир и то да ли је потребна обука за рад. Важно је да, приликом подношења документације, подносилац достави мишљење надлежног министарства о постојању јавног интереса за спровођење радова као и мишљење НСЗ, и да потврди да циљ није остваривање добити, као и да спровођење јавних радова неће проузроковати нелојалну конкуренцију.

ПРОСЕЧАН ЧЕК 165 ЕВРА

---

На једног пензионера 1,4 запослена. Прве реформе дају резултате, поготово када је реч о инвалидским пензијама

---

Број пензионера у Црној Гори смањује се сваке године од један до два одсто, што је последица, пре свега, примене новог закона, који је на снази од 2004. године.

На крају 2006. године у Црној Гори било је 108.212 пензионера. Прецизније, толико је било "корисника средстава" из Фонда пензијског и инвалидског осигурања, а структура показује да старосних има 37.484, инвалидских 23.627, породичних 32.366, док су остали корисници накнада, незапослени и запослени инвалиди рада и други.

- Тренд смањења броја корисника сведочи о позитивним резултатима и ефектима измена пензијског система – каже Радоје Жугић, директор црногорског Фонда пензијског и инвалидског осигурања. Нарочито се смањује број корисника инвалидских пензија, којих је лане, али и током ове године 11 одсто мање него, рецимо, 2004. године.

Док се број пензионера смањује, пензије се повећавају. Истина не толико колико би желели сами пензионери, и не у мери која би омогућила мирну старост, пошто се зна да су цене основних прехрамбених артикала и других потрепштина у Црној Гори поодавно на европском нивоу.

После најновијег повећања од 11,89 одсто, које је "закачило" јулски чек, изведена је рачуница да су пензије само ове године порасле за 16 одсто. Или, за 38 одсто од 2004. године. Али, основица за усклађивање била је мала, тако да просечна пензија у Црној Гори сада износи 165,50 евра.

- Пензијски фонд послује ликвидно – оптимиста је Радоје жугић. За период јануар – јун имали смо приход од 102 милиона евра, што је за 15 одсто више него у истом периоду 2006., а из године у годину повећава се наплата доприноса за пензијско и инвалидско осигурање.

Иако је за све пензије за само један месец потребно обезбедити 18,5 милиона евра, исплате су редовне и већ годинама се није десило да чек закасни више од дан-два.

Релативној стабилности пензијског система доприноси и повећање броја запослених у Републици, па се однос од пре неколико година, када је један запослени грађанин "издражавао" једног пензионера, променио: сада на једног пензионера дође 1,4 запослена. Као доказ да Фонд пензијског и инвалидског осигурања финансијски добро стоји, у Фонду дају и податке о издацима за социјално-хуманитарне потребе пензионера. "Социјала", истина, не постоји у закону, али се пензионерима помаже кроз организовање бенефицираног одмора, једнократне помоћи, зимнице... За социјалне потребе је, тако, 2004. године усмерено 320 хиљада, годину дана касније 630, а лане чак 860 хиљада евра.

Јасно је, ипак, упркос причи о стабилности пензијских фондова, повећањима и социјалним помоћима, да су црногорски пензионери и даље најугроженији слој становништва. Пензије јесу сигурне и редовне, али је просек варљив, јер чак трећина пензионера у Црној Гори, њих око 32.000, месечно прима мање од сто евра.

Како преживети – стара је и већ виђена прича, тим пре што се у "трећем добу" ретко ко може снаћи да себи обезбеди неки додатни приход. Блиц анкета у Подгорици, на пример, не разликује се од сличног испитивања расположења у Београду или било где другде: сви ће рећи да им цела пензија није довољна за лекове и храну... а и како би, ако се зна да је, по најновијој рачуници Савеза синдиката Црне Горе, за 65 основних артикала (такозвана потрошачка корпа) четворочланој породици месечно потребно чак 266 евра, а када се укалкулишу и издаци за одећу, комуналије, превоз, хигијену, образовање и друго – целих 727 евра.

- Јулско усклађивање неће значајно побољшати материјални положај пензионера који примају мање од 100 евра, али ће помоћи психолошки. Доћи ће до сазнања да ипак нису заборављени у држави Црној Гори – каже на ту тему Вељко Голубовић, председник црногорског Савеза пензионера.

Посебно су у тешком положају војни пензионери који, због политичких прилика, једно време нису могли да се домогну својих пензија у Црној Гори. Црногорски Фонд пензијског и инвалидског осигурања преузео је од јануара ове године исплату стечених права из пензијског и инвалидског осигурања за војна лица, али је пензионере та промена затекла на јако ниском просеку. Отуд се многи бивши официри сналазе, па није ретка слика да луксузне бутике или ресторане новокомпонованих млађаних црногорских бизнисмена као ноћни чувари обезбеђују капетани, мајори, чак и пуковници у пензији!

- Држава ће, после донетог закона о војсци, трајно регулисати прва из пензијског и инвалидског осигурања за војне осигуранике и кориснике – уверавају у Фонду. Њихова примања и сада се исплаћују без кашњења, а војни пензионери остварују сва права у смислу преференцијала које уживају и цивилни пензионери.

П. Чедић