Лист Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање запослених, број 17, од 06.09.2007.

Министарство за рад и социјалну политику сачинило Пројекат за процену здравственог стања и медицинских потреба учесника ратова деведесетих

ПОСТТРАУМАТСКИ СТРЕСНИ СИНДРОМ-НАША СТВАРНОСТ

Само десет одсто учесника ратова може да настави живот нормално. Највећи број трпи трајне последице које могу бити узрок трагичних догађаја у њиховој околини – каже министар за рад и социјалну политику Расим Љајић. Он је, после учесталих инцидената чији су виновници учесници ратова деведесетих година, најавио већи ангажман државе

Пројекат за процену здравственог стања и медицинских потреба учесника ратова деведесетих година трајаће неколико година и одвијаће се у три фазе. Министарство за рад и социјалну политику је почетком септембра отпочело регистрацију тих бораца. Користиће се и искуства суседних земаља – Хрватске и Босне и Херцеговине, прецизира министар Расим Љајић. Према његовим речима око 400 хиљада становника Србије учествовало је у ратовима на простуру бивше Југославије.

Реч је о једној огромној популацији и ти људи не смеју бити препуштени сами себи. Нелечење посттрауматског стресног синдорма може имати трагичне последице. Обично се јављају насиље, криминалне активности, честа су убиства и самоубиства. Зато је неопходна брза реакција и друштва и државе. Љајић сматра да се тај синдром може излечити уколико се подразумева одговарајуће лечење.

Пуковник доктор Мирослав Радовановић са ВМА, један од аутора Пројекта, објашњава да посттрауматски поремаћај настаје после катастрофичног искуства које превазилази уобичајене стресове и адаптивне животне потенцијале појединца. Карактеришу га три групе симптома:

То су наметнута сећања кроз кошмарне снове и слике са ратишта и слично. Другу групу симптома чини пренадражено реаговање особе уз бурно реаговање на безначајне поводе и тешко уклапање у животне токове, док трећу групу карактерише синдром социјалне изолације када људи испољавају безвољност.

Здравствени систем често не препознаје особе са пост трауматским стресним синдормом, па их парцијално лечи од болести које су последица ратова и катастрофа. Тим људима треба да вратимо самопоуздање и веру у околини, истиче професорка Викторија Цуцић.

Јер оно што се дешава непосредно после рата то је само део патње, то је само врх леденог брега у обољевању. Са годинама те последице почињу да расту и да бивају видљивије. Основни циљ је, каже професорка Цуцић, да стигнемо до сваког учесника рата и да га питамо: «Како је?»

Доктор Миро Чаваљуга упозорава на једну неправилност. Наиме, само ратни војни инвалиди, породице палих бораца и цивилни инвалиди рата имају државну финансијску подршку. Међутим, људи који су учествовали у рату а нису рањени практично нису ни заштићени. Такав је закон.

Војних инвлаида има око 25 хиљада, корисника поридчних инвалиднина око 20 хиљада, цивилних инвлаида ратова нешто мање од две хиљаде а остали су корисници различитих права у систему заштите. Због тога ће на пролеће Министарство за рад и социјалну политику Скупштине Србије предложити нови Закон о заштити ученсика ратова. Његове основне интенције су да се ниво заштите не може смањивати са посебним освртом на заштиту ратних ветерана.

Марина Стојадиновић

Првих сто дана Министарства рада и социјалне политике

ШТА ЈЕ УРАЂЕНО, ШТА СЕ ПЛАНИРА

Сачињен предлог мера за помоћ најсиромашнијима . Пензионери и други корисници буџетских средстава редовно добијали своје месечне принадлежности . Исхитрена решења везана за Закон о пензијском и инвалидском осигурању могу за две године срушити пензијски систем као «кулу од карата»

Откад је отпочело с активностима, Министарство рада и социјалне политике, пре три месеца, у «књигу учињеног» исписало је видне резултате. Повећана је минимална зарада упослених са 55 на 63,5 динара по радном сату, сачињен је предлог мера за помоћ најсиромашнијима, отворена је јавна расправа о Стратегији за подстицање рађања (округли сто на којем ће стручна јавност расправљати о предложеној Стратегији одржаће се л5.септембра), кренула је акција «Година једнаких могућности, с намером да се помогне социјалној интеграцији особа с инвалидитетом, започет је пројекат помоћи особама оболелим од пострауматског синдрома и смањен број повреда на раду након интензивног инспекцијског надзора. Штавише, број повређивања са смртним исходом умањен је за 60 одсто. Формиран је Савет за права детета и Савет за реформу пензијског система, Министарство је из средстава НИП-а обезбедило шест станова у Београду за децу која, после пунолетства, напуштају домове намењене малишанима и омладини без родитељског старања. Расписан је конкурс за доделу л09 станова ратним војним инвалидима, учесницима ратова 90-тих година и породицама палих бораца што је исто, финансирано од пара НИП-а, а њихова вредност је око 300 милиона динара. Конкурс за њихову доделу објављен је у «Службеном гласнику», а рок за подношење захтева истиче л.октобра. И оно што је посебно важно, пензионери и други корисници буџетских средстава редовно су добијали своје месечне принадлежности.

Ово је, поред осталог, изречено на прошлоседмичној конференцији за новинаре у Влади Републике Србије, на којој су Расим Љајић, ресорни министар, и државни секретари у назначеном Министарству Љиљана Вучић, и Снежана Лакичевић Стојачић,говорили о резултатима Министарства рада и социјалне политике у првих сто дана.

Желели смо да видите колико смо од онога што смо обећали и остварили. Ово Министарсво се, углавном, суочава са изузетно тешким проблемима, отуд се и не могу очекивати неки велики а најмање брзи резултати. У нашој држави има 8,8 одсто сиромашних људи, који живе испод егзистенцијалног минимума. Данас ћемо поново разговарати са председником Србије, Борисом Тадићем, о његовој иницијативи да се најугроженијима што пре помогне. Што се тиче најављене једнократне помоћи пензионерима који примају мање од 8.000 динара, а њих је 400 хиљада, установили смо да од њих 30 хиљада прима надокнаду за туђу негу и помоћ. Морамо да утврдимо колико њих има било какве додатне приходе како не бисмо оштетили остале. Једноставно, желимо да ова једнократна помоћ стигне «у праве руке» - казао је Расим Љајић.

Љајић је поново подцртао да је предстојећа измена Закона о пензијском и инвалидском осигурању озбиљан и одговоран посао, у који осим Министарства рада и социјалне политике морају бити укључена и друга министарства, првенствено Министарство финансија, али и Савез пензионера Србије, друге пензионерске организације, синдикати и стручна јавност.

Не смемо дозволити да исхитрена решења доведу до тога да се цео систем пензијског и инвалидског осигурања за две године сруши као «кула од карата» - истакао је.

Иначе, ово Министарство планира да се до краја године ратификује Споразум о социјалном осигурању са Црном Гором, наставе разговори са Канадом, Шведском и Грчком о споразумима о социјалном осигурању, и о њему започну разговори са Словенијом. Припрема се Предлог закона о радној равноправности и Предлог закона против дискриминације, а и Национална стратегија о побољшању положаја жена. У плану је консолидација фондова за пензијско и инвалидско осигурање, припрема за увођење централног регистра осигураника, корисника права и послодаваца. Влади Србије ће бити упућен Предлог закона о дечјем омбудсману. Требало би да започне изградња Дома за смештај старих у Ваљеву, чију изградњу финансира јапанска Влада, а и да станаре крене да прима нови Дом за старе у Забучју, код Ужица. Наумљено је, такође, да се глувонемима омогући да гледају прилагођени ТВ програм са титлованим домаћим филмовима, за почетак – истакнуто је на конференцији за новинаре.

У свему овоме важно место има и отварање «кол центра» у Министарству рада и социјалне политике, пошто он треба грађанима да пружа правну помоћ и даје савете из области рада и социјалне политике.
 

Антрфиле

ВЕЋЕ ПЕНЗИЈЕ

Да бисмо донекле ублажили пораст цена одређених производа и уопште трошкова живота одлучили смо да нашим најстаријим суграђанима пету рату великог дуга уместо у фебруару исплатимо наредног месеца. Тако би пензионери, уз повишицу која им следује октобра, и ову рату јавног дуга добили, у просеку, по 3.400 динара. Ако се при том рачуна и ванредно усклађивање пензија, које им припада од 1.јануара 2008. године, пошто пензије у просечној заради учествују са 53 уместо законских 60 одсто, могло би се очекивати просечно повећање пензијских принадлежности од 10 до 110 одсто, зависно од кретања зарада и трошкова живота до краја године – саопштио је Расим Љајић и додао:

У јануару наредне године биће исплаћена и трећа транша јавног дуга пензионерима-пољопривредницима. Требало би да овај износ, у просеку, износи 23.000 динара.

Т. Кршић
 

Пензијско и инвалидско осигурање и сељацима

СОЦИЈАЛНА СИГУРНОСТ И СЕЉАЦИМА

Држава предузела многобројне мере за побољшавање аграра . Дају се подстицајна средства за јачање и развој сеоских газдинстава . Ускоро стратегије о развоју пољопривреде

Опште сиромаштво села, с којим се бори и радно активно становништво руралних подручја, највидљивије је међу пензионисаним пољопривредницима који примају нижи износ најниже пензије ( као гаранцију минимума социјалне сигурности пензионера) у односу на остале категорије корисника права. Тако је износ ове пензије, коју прима чак 92,24 одсто пољопривредника, у последњој исплати био 5.738 динара, док је за пензионере Фонда запослених и Фонда самосталних делатности 7.587 динара. Ово је тек илустрација положаја корисника Фонда ПИО пољопривредника који, и 20 година након увођења обавезног ПИО , још увек није «прележао дечје болести"!

Велики број осигураних од 1986. године плаћао је доприносе за ПИО до негде 1995. године, до оних тешких времена и чувања социјалног мира преко леђа аграра ( јефтина храна у диспаритету са свим другим производима и услугама). Многи су тада, немајући од чега, престали да уплаћују доприносе који, нагомилани и претворени у дугове,тешко да ће бити плаћени, а самим тим, ни ти осигураници неће моћи да остваре права из ПИО.

Од ових 20 година функционисања обавезног ПИО пољопривредника, који је, како рече в.д. директора Републичког фонда, Владимир Јанковић, цивилизацијска тековина чије постојање не би требало доводити у питање, последњих десетак је протекло у дефицитарном финансирању Фонда. Последице су највише осетили пензионисани пољопривредници чије су, ионако мале пензије, касниле, па сасвим изостале од јануара 2004. до септембра 2005. године,пошто су преузете као јавни дуг. Држава је преузела око 18 милијарди динара дуга Фонда ПИО пољопривредника за неисплаћених 20,5 пензија, и исплаћује га, са пратећим каматама, у четири годишње транше. И док се последица лечи, узроцима отежаног функционисања пензијског система пољопривредника, тек треба стати украј. Ово осигурање доживело је прави "стрмоглав" у односу активних осигураника према пензионерима - од 150 :1, до 1,5 : 1 (320.000 осигураника наспрам 229.083 пензионера). Због признавања недостајућег стажа осигурања (до10 година) за стицање права на старосну пензију са минималним стажом осигурања, тај однос је погоршан, а повећано је учешће буџета у финансирању пензија пољопривредника.

Држава је, мора се признати, предузела бројне мере на побољшању положаја аграра. Повећан је аграрни буџет из кога се дају подстицајна средства за јачање и развој газдинстава, нуде се кредити, разговара се о Стратегији развоја пољопривреде у којој, претходна Влада, није имала јасне ставове о социјалној сигурности пољопривредника и чланова њихових домаћинстава.

У будућој стратегији развоја ПИО система, чије доношење треба очекивати, неопходне су детаљне анализе стања и перспективе развоја овог система. Управни одбор Фонда ПИО пољопривредника већ одавно је формулисао и проследио своје виђење и закључке, чија је суштина да је квалитетно социјално осигурање становништва руралних подручја важан услов развоја села. Пољопривредници треба да преузму одговорност за сопствену социјалну сигурност, а држава да искаже јасан став у погледу пензијско инвалидског осигурања пољопривредника, који ће допринети конкурентности нашег сељака, подмлађивању села враћањем технолошких вишкова на запуштена имања, и сузбијању сиромаштва на селу.
 

Антрфиле

ОЧЕКИВАЊА ОД КОНСОЛИДАЦИЈЕ ФОНДА

Најважније очекивање од консолидованог Фонда је наставак праксе редовне исплате пензија, која је успостављена октобра 2005. године. Реално је очекивати да ће будућа пензијска администрација консолидованог Фонда - каже Владимир Јанковић, бити, организационо конципирана према слици организације садашње администрације садашњег Фонда запослених који има разуђену мрежу локалних и регионалних канцеларија.То значи да ћемо спровођење ПИО свих категорија осигураника пренети на тај ниво канцеларија, "на кућни праг осигураника", што сада није случај.

 

ВАНРЕДНО УСКЛАЂИВАЊЕ ПЕНЗИЈА

Према важећем Закону о пензијском и инвалидском осигурању постоје две, такозване заштитне одредбе. Једна се односи на то да, уколико просечна пензија падне испод 60 одсто просечне плате, биће извршено ванредно усклађивање пензија од 1. јануара текуће године за претходну годину (значи ван регуларних 1.априла и 1. октобра). Према речима Зорана Пановића, начелника Одељења за послове пензијског и инвалидског осигурања у Министарству за рад и социјалну политику, садашњи подаци говоре да просечна пензија износи 53 одсто просечне зараде, што значи да је тај однос нарушен и да је испод законског нивоа. «Какви ће бити подаци на крају године, пошто ћемо тек у јануару, имати коначан обрачун просечне годишње пензије и просечне годишње нето зараде, не може се сада прецизно рећи, али је извесно да ће тај однос бити нешто испод 60 одсто, тако да можемо већ сада са сигурношћу да тврдимо да ће доћи до ванредног усклађивања пензија у јануару идуће године за онај проценат колико буде просечна пензија у односу на просечну зараду пала испод 60 одсто. И то ће сигурно бити – каже Зоран Пановић.

Друга законска заштитна одредба односи се на најниже пензије, које према томе, не смеју бити мање од 20 одсто просечне зараде у Србији и до сада тај однос није био нарушен. Последњи подаци из јула месеца, међутим, указују на то да је најнижа пензија сада негде 19,5 одсто од просечне зараде. Уколико овај однос у јануару следеће године буде и даље нарушен, извршиће се ванредно усклађивање најниже пензије, тако да она и даље износи 20 одсто просечне зараде и већ сада је извесно да ће обе ове одредбе бити примењене у јануару, наглашава Пановић. Иначе, 1. октобра следи редовно усклађивање пензија, према важећим законским прописима, а колики ће проценат бити сада се још поуздано не зна, а усклађивање се врши тако што се узима 75 одсто раста трошкова живота и 25 одсто раста зарада у претходних шест месеци. Следеће, 2008. године, проценат усклађивања пензија обрачунаваће се, да подсетимо, тако што ће се усклађивање пензија обрачувати на основу процентуалног збира у који ће са 87,5 одсто учесатвовати трошкови живота, а раст зарада са 12,5 одсто, да би се од 2009. године прешло на усклађивање пензија само са растом трошкова живота.